Naučnici su istraživali zbog čega mozak ima karakterističan oblik koji podseća na orah.
Istraživači su otkrili da "pukotine" i brazde na ljudskom mozgu mogu imati dva različita obilka, koji zavise od rasta sive materije i njene gustine. Geni, takođe, određuju oblik mozga, jer oni kontrolišu način na koji se neuroni razmnožavaju i stižu do svojih konačnih tačaka.
Testirajte um: Kako da prevarite svoj mozak
Sve vrsta sisara imaju slične slojeve moždane kore, ali je ona samo kod većih sisara izbrazdana. Moždana kora kod većih sisara ima veću površinu, što znači da ima veću moć prenošenja informacija. Međutim, poreklo dveju vrsta brazdi na moždanoj kori nije u potpunosti jasno.
Kada bi naučnici otkrili na koji način mozak dobija ovakav oblik, to bi omogućilo da se odgovori na pitanja zašto neku ljudi imaju preterano izboranu koru, neki predebele nabore ili zašto je kod nekih moždana kora gotovo glatka površina.
Saznajte i: Kako hemioterapija utiče na mozak?
Postoje tri moguća objašnjenja nastanka brazdi. Prvo je da se neki delovi kore razvijaju brže od drugih, a drugo da se neuroni sabijaju kako bi se omogućio nastanak bele mase, ali naučnici ističu da nijedna od ovih teorija nije prihvatljiva. Prema trećoj teoriji, siva materija se razvija brže od bele, što dovodi do izvijanja moždane kore, odnosno brazdanja.
Pogledajte i: Šta je to što ljudski mozak čini jedinstvenim?
Istraživači smatraju da su obe mase jednake čvrstoće, ali da nastaju različitom brzinom. Koristeći simulacije, naučnici su prikazali da su brazde i veličina mozga povezani – što je veći, to je više brazdi.
Saznajte i: Kako čitanje knjiga utiče na naš mozak?
