Kako je rođena teorija o tome da ljudi upotrebljavaju tako mali deo ovog vitalnog organa i ima li u njoj istine?
Naučnici, ipak, tvrde da ljudi upotrebljavaju svaki deo mozga.
Ako ostavimo sve dokaze za to po strani i intuitivno navedemo da 90 odsto mozga uopšte ne koristimo, onda bi oštećenja tih delova koji čine 90 odsto ne bi ostavljala nikakve posledice po ljudska bića. U stvarnosti pak oštećenje bilo kog dela mozga, čak i veoma sićušnog dela, može imati veoma ozbiljne posledice po osobu - barem za kratak period. Dalje, imajući u vidu količinu resursa koje mozak crpi iz tela, ukoliko bi 90 odsto mozga bilo beskorisno, to bi se pokazalo kao neverovatno traćenje resursa.
Zablude u koje verujete: Robovi gradili piramide
Za konkretnije dokaze, uzmimo moždana skeniranja pomoću PET i fMRI tehnologija, koje nam pokazuju da, čak i dok spavamo, svaki deo našeg mozga pokazuje barem nisku količinu aktivnosti, a veći deo mozga je aktivan u svakom trenutku. Do danas je sproveden veliki broj istraživanja mozga kako bismo bolje shvatili funkcije njegovih različitih delova. Nijedno područje nije obeleženo kao beskorisno, iako mnoge od funkcija još uvek nisu u potpunosti shvaćene.
Zablude u koje verujete: Dijamant je najtvrđa supstanca
Odakle je onda potekao ovaj mit? Postoji nekoliko mogućih izvora, mada niko ne zna tačno. Najčešće navođeni izvori su harvardski psiholozi Vilijam Džejms i Boris Sidis i njihove teorije o "rezervnoj energiji" iz kasnog XIX i ranog XX veka.
