Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Medicina i Psihologija

Da li su maratonci pametniji?

Autor Milan Simonović
Autor Milan Simonović

Procesi koji omogućavaju sportistima da dugo trče odgovorni su i za pamćenje i učenje, smatraju naučnici. Šta to, zapravo, znači?

Izvor: Foto: AP Photo/Darko Vojinovic

Zato je tim odlučio da pogleda malo bliže šta to protein radi u moždanim ćelijama. Prilikom prvog posmatranja izolovanog neurona, Liming Pei, autor istraživanja, otkrio je da ERRγ, kao u mišićima, aktivira brojne metaboličke gene i u moždanim ćelijama. Neočekivano, aktiviranje je bilo povezano sa šećerom, a ne mastima. Neuroni kojima je falilo ERRγ nisu mogli da pojačaju proizvodnju energije, pa su samim tim ugrozili učinak.

Otkrijte i: Učenje iz naučnog ugla

"Pretpostavljali smo da ERRγ radi istu stvar u celom telu. Međutim, saznali smo da je drugačiji u mozgu", rekao je Evans.

ERRγ pokreće tokove za sagorevanje masti u mišićima i tokove za sagorevanje šećera u mozgu. To ujedno može objasniti zbog čega su mnogi veliki mislioci bili izuzetni sportisti. Kriptograf Alan Tjuring, koji je dešifrovao čuvenu Enigmu, mogao je da istrči maraton za 2 sata i 46 minuta i umalo se nije kvalifikovao da predstavlja Veliku Britaniju na Olimpijskim igrama 1948. godine. 

Pročitajte i: Da li muzika pomaže ili odmaže prilikom učenja?

Evans i njegove kolege otkrili su da je ERRγ kod živih miševa najaktivniji u hipokampusu - delu mozga koji aktivno proizvodi nove moždane ćelije, koji je uključen u učenje i pamćenje, i koji je poznat po tome što zahteva ogromnu količinu energije. Zapitali su se da li je ERRγ imao direktnu ulogu u učenju i pamćenju. Proučavanjem miševa kojima je falilo ERRγ u mozgu, otkrili su vezu. Dok su miševi bez proteina imali normalan vid, kretanje i balans, sporije su naučili da plivaju kroz lavirint u vodi i slabije su pamtili lavirint u kasnijim testovima u odnosu na miševe sa normalnim nivoima ERRγ.

Najnovije

Priroda

Nauka