Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Šta vaše kosti imaju zajedničko sa Ajfelovom kulom?

Svi obožavaju Ajfelovu kulu. Njen klasičan, iskonski oblik je prepoznatljiv simbol Pariza.

  Izvor: Foto: Profimedia

To je moja dizalica!

Razumevanjem kako sile deluju, Ajfelovi inženjeri mogli su da dizajniraju optimalnu strukturu, postavljajući stvari samo tamo gde su potrebne, a ostavljajući slobodno tamo gde nisu. Metod koji je korišćen da se vizualizuje tok sila ima interesantnu vezu sa naukom o kostima. On je opisan u knjizi sera D' Arsija Tompsona "O rastu i obliku" objavljenoj 1917. godine.

Saznajte i: Kina gradi najviše kule na svetu

"Veliki inženjer, profesor Kulman od Ciriha, kojem između ostalog dugujemo zasluge za čitav savremeni metod 'grafičke statike', godine 1866. ušao je u sobu za disekciju njegovog koelege Mejera, gde je anatom proučavao jedan deo kosti. Inženjer, koji je bio zauzet osmišljavanjem nove i moćne dizalice (krana) na trenutak je video da je raspored sunđerastog dela kosti ništa više do dijagram linija stresa ili pravaca napetosti i kompresije, u ispunjenoj strukturi: ukratko, priroda je ojačala kost na pravi način i u pravom smeru kako bi imala potrebnu čvrstoću. Priča se da je tada izustio: 'To je moja dizalica!'"

Otkrijte i: Da li znate koji je najviši lift na otvorenom na svetu?

Kada inženjer gleda u građevinu, on gleda kroz materijal i vidi sile koje deluju na nju - nešto poput posedovanja rendgenskih naočara. Te sile se javljaju kroz dva vida - sile koje guraju predmet ka unutra i sile koje vuku predmet ka spolja. Svaki fizički predmet koji vidite - od stola, preko stolice i mosta do nebodera - u suštini je veliki skup ovih sila. Zato, kada je Kulman projektovao svoj kran, koristio je novoosmišljeni metod "grafičke statike" kako bi mapirao sile guranja i vuče.

Pogledajte i: Još jedno čudo moderne ahitekture

Kakve to veze ima sa Ajfelom?

Kulmanov pristup grafičkog predstavljanja ovih sila u strukturi je bio novi moćan alat koji je omogućavao inženjerima da vizualizuju kako sile teku kroz sturkturu - nešto što se i danas koristi. Jedan od Kulmanovih učenika, Moris Košlin, radio je za Ajfela. Košlin je bio taj koji je skicirao originalni koncept za Ajfelovu kulu, crtajući na osnovu onoga što je naučilo o vizuelizaciji sila. Isti princip koji je Kolman razvio i koristio za razumevanje kostiju kasnije su koristili Ajfelovi inženjeri kako bi konstruisali kulu uz minimalnu količinu materijala.

Pročitajte i: Hrana raste na zgradi restorana

Zato, dok su kritičari koji su nazivali Ajfelov toranj skeletom i kosturom želeli time da ga uvrede, ispostavlja se da je rezultat upravo suprotan i da predstavlja kompliment. Kada je u pitanju inženjerstvo, još uvek imamo mnogo toga da naučimo od sopstvenih kostiju.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka