Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Šta vaše kosti imaju zajedničko sa Ajfelovom kulom?

Svi obožavaju Ajfelovu kulu. Njen klasičan, iskonski oblik je prepoznatljiv simbol Pariza.

  Izvor: Foto: Profimedia

Da bismo razumeli Ajfelov briljantan dizajn, počnimo sa jednom mozgalicom. Zamislite da neko istopi sve gvožđe koje sačinjava toranj u jednu ispunjenu loptu. Šta mislite, kolika bi ta lopta bila? Da li bi njen prečnik imao 100, 50, 25 ili možda 12 metara? Da podsetimo, toranj je visok 324 metara, a u podnožju ima širinu od 125 metara. Da li sad možete da pretpostavite?

Saznajte i: Masovne grobnice otkrivene u Parizu

Tačan odgovor je 12 metara. Ukoliko biste istopili sve gvožđe Ajfelovog tornja u jednu loptu, ona bi imala samo 12 metara u prečniku. Neverovatna visina tornja od 324 metara prikriva činjenicu da je kula izuzetno laka za svoju veličinu. Da bismo to videli na drugi način, zamislite da se sve gvožđe kule istopi u pravougaoni blok širine temelja Ajfelove kule. Tada bi blok gvožđa bio samo šest centimetara visok. 

Pogledajte i: Koliko je Napoleon, zapravo, bio visok?

Tu je još jedan način da zamislite koliko je Ajfelova kula lagana - zamislite najmanji valjak ili cilindar koji potpuno okružuje toranj. Sada mislite o sledećem - vazduh u ovom valjku je teži od svog gvožđa u tornju. Kako je onda Ajfel projektovao strukturu koja je dovoljno jaka da izdrži sve prirodne nepogode i elemente, a da opet bude laka poput vazduha koji je okružuje?

Otkrijte i: Zašto je kralj herc jedini kralj bez brkova u špilu karata?

Tajna leži u razumevanju čvrstoće. To je lekcija koju možemo naučiti ukoliko bukvalno pogledamo u sebe. Proučavanjem naših kostiju, možemo da otkrijemo neke od istih principa koje je Ajfel koristio da projektuje svoj toranj.

Oblici unutar oblika unutar oblika unutar oblika...

Oblikovan vetrom

To je moja dizalica!

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka