Svi obožavaju Ajfelovu kulu. Njen klasičan, iskonski oblik je prepoznatljiv simbol Pariza.
Zato ćete se možda iznenaditi što, u vreme dok je ona građena, umetnički kritičari nisu bili naklonjeni ovoj građevini. Oni koristili su izraze poput "tragična ulična svetiljka", "skelet zvonika", "konfuzan, deformisan, nedovršen gvozdeni gimnastički jarbol", "polusagrađen fabrički dimnjak" i "lešina koja čeka da dobije meso od cigle".
Otkrijte i: Misteriozna prostorija na vrhu Ajfelovog tornja
U očima današnjih ljudi, oblik tornja je elegantan i graciozan, možda čak i vanvremenski. Međutim, za tadašnje kritičare kula je bila čudovišna. Ona je predstavljala novi vid estetike, pa je ljudima trebalo vremena da počnu da je cene. Ajfel je posegnuo za dubljom vrstom lepote, onom koja nije samo na nivou spoljašnosti. Njegov pojam lepote vezan je za ekonomiju i strukturalnu efikasnost, uz postizanje najveće čvrstine sa najmanjom količinom materijala. To je pojam koji vidi čiste, efikasne i dobro projektovane strukture kao umetnička dela.
Skrivena pravila harmonije
Evo kako je Ajfel reagovao na pisanja kritičara: "Da li treba da verujemo da neko samo zato što je inženjer nije preokupiran lepotom svoje konstrukcije ili da ne želi da stvori eleganciju uz čvrstinu i dugotrajnost? Zar nije istina da su sami uslovi koji daju snagu takođe vođeni skrivenim pravilima harmonije? Postoji privlačnost u kolosalnom, kao i užitak jednine prema kojoj su obične teorije umetnosti jedva primenjive."
Pogledajte i: Zbog čega je fotografisanje Ajfelovog tornja noću kažnjivo
Ajfelov toranj je neverovatno dobro optimizovan da radi ono za šta je konstruisan, da stoji visoko i postojano uz minimum iskorišćenog materijala. Umesto da njegovu unutrašnjost sakrije fasadom, Ajfel je izložio kostur svog remek-dela. Čineći to, on je otkrio svoja "skrivena pravila harmonije", od kojih su mnoga ista ona pravila koja našim skeletima daju snagu uz laganu težinu.
Skrivena pravila harmonije 2. deo
Oblici unutar oblika unutar oblika unutar oblika...
