Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kako bakino detinjstvo ostavlja trag na našim genima?

Nesrećan život ili uzbudljive avanture naših predaka mogu uticati na našu ličnost, ostavljajući nam u nasledstvo anksioznost ili otpornost menjajući epigenetske izraze gena u mozgu.

  Izvor: Foto: Profimedia

"Još uvek mogu da se prisetim mesta - bio je to kafić na ćošku, specijalizovan za pice", rekao je Mini i nastavio: "Moše je bio zainteresovan za košer. Pivo je košer. Moše može da pije pivo bilo gde, a ja sam Irac. Tako da je bilo savršeno."

Povezane vesti

Njih dvojica su počeli razgovor o najnovijim istraživanjima u genetici. Od 1970-ih, naučnici su znali da utegnuti kalemi DNK unutar svakog jezgra ćelija zahtevaju još nešto što će im reći tačno koje gene da prepišu, bilo da su u pitanju ćelije srca, jetre ili moždane.

Jedan takav dodatni element je metil grupa, uobičajena strukturalna komponenta organskih molekula. Metil grupa radi poput obeleživača stranica u kuvaru, kačeći na DNK unutar svake ćelije samo ono što treba koristiti u tim receptima - genima - što je neophodno za određene ćelijske proteine. Zbog toga što su metil grupe prikačene za gene i nalaze se uz, ali odvojene od DNK koda, polje je nazvano epigenetikom - od grčkog prefiksa epi, što znači "preko", "izvan", "iznad".

Povezane vesti

Prvobitno se verovalo da se te epigenetske promene dešavaju samo tokom razvoja fetusa. Međutim, pionirska istraživanja su pokazala da se molekularni ukrasi mogu dodati DNK u starijem dobu, podešavajući tako niz ćelijskih promena koji rezultiraju rakom. Ponekad se metil grupe prikače za DNK zahvaljujući promeni u ishrani; ponekad, izlaganjem određenim hemikalijama. Žif je pokazao da ispravljanje određenih epigenetskih promena lekovima može izlečiti određene vrste raka kod životinja.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka