Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Postoji li gen za inteligenciju?

Deset hiljada sati. Toliko je vežbanja navodno potrebno da bi se dostigao majstorski stepen stručnosti u nečemu – bilo to kuvanje, šah ili sviranje klavira. Ali čak ni ogromna količina prakse ne objašnjava razliku između nekoga ...

 Izvor: Foto: Wikimedia Commons

Kognitivni psiholozi Fernand Gobe i Giljermo Kampiteli ustanovili su da se šahisti uveliko razlikuju po količini namernog vežbanja koje im je potrebno za postizanje određenog nivoa veštine u šahu. Na primer, broj sati namerne prakse, potrebnih za postizanje statusa “majstora” (vrlo visok nivo sposobnosti), kreće se od 728 do 16.120 sati. To znači da nekom igraču, da bi postao majstor, treba 22 puta više namerne prakse nego nekom drugom.

Čime da popunimo nastalu prazninu? Nečijim genima. Potraga za genetskim varijacijama koje čine nekog nadarenim sportistom, muzičarem ili, jednostavno, pametnom osobom, traju već decenijama, ali nije otkrivena nijedna genetska varijacija koja bi objasnila prirodne razlike u inteligenciji među ljudima.

Najveći napredak istraživača je otkriće s početka ove godine, kad su sa sigurnošću povezali tri genetske varijacije s inteligencijom. Međutim, maksimalni efekat te tri kombinacije iznosio je samo 6 IQ jedinica, što je ponešto razočaravajući, ali pouzdan nalaz.

Postoji mnogo aspekata “pameti”. Jedan od najvažnijih je pamćenje. Sposobnost zadržavanja stavki s liste u kratkotrajnom pamćenju i sposobnost pretvaranja tih ideja u dugoročno pamćenje temelj su učenja i od vitalnog su značaja za inteligenciju. Proces pretvaranja uključuje mnoštvo neurotransmitera i moždanih struktura. Svaka genetska varijanta za koju je utvrđeno da utiče na opštu inteligenciju može suptilno uticati na bilo koji od bezbroj tih neurohemijskih procesa.

Stoga ne iznenađuje što potraga za takvim genima, čak ni u najopsežnijim i najnepobitnijim studijama, nije daleko odmakla. Postoji verovatno na hiljade varijacija ovih učinaka, a njihovom kombinacijom i interakcijom s određenim ličnim okruženjem možda je moguće objasniti prirodni spektar koji vidimo u čovekovoj inteligenciji. Ili zašto je nekome potrebno 22 puta manje prakse nego nekom drugom.

Možda će vas zanimati i:

Povezane vesti

Povezane vesti

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka