Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Medicina i Psihologija

Sveobuhvatno istraživanje ljudskog uma nakon smrti

Autor Milan Simonović
Autor Milan Simonović

Rezultati četvorogodišnje međunarodne studije 2.060 slučajeva srčanog zastoja ili kliničke smrti u 15 bolnica objavljeni su u oktobru 2014. godine. Naučnici su došli do sledećih zaključaka.

Izvor: Foto: Profimedia

Tokom sveobuhvatnog istraživanja ljudskog uma nakon smrti, naučnici su došli do sledećih zaključaka:

  • Teme koje se tiču iskustva smrti daleko su šire nego što je bilo poznato do sada, ili onoga što je opisivano kao iskustvo bliske smrti.
  • U nekim slučajevima kliničke smrti, sećanja vizuelne svesti kompatibilne sa tzv. vantelesnim iskustvom mogu odgovarati stvarnim događajima.
  • Veći procenat ljudi možda ima živopisno iskustvo smrti, ali ga se ne sećaju usled efekata povrede mozga ili sedativa na pamćenje.
  • Široko rasprostranjeni i naučno neprecizni termini poput bliske smrti i vantelesnog iskustva možda nisu dovoljna da opišu pravo iskustvo smrti. Buduća istraživanja treba da se fokusiraju na srčani zastoj, koji je biološki sinonim za smrt, pre nego na loše definisana medicinska stanja koja se ponekad nazivaju "bliska smrt".
  • Sećanje na iskustvo koje okružuje smrt zaslužuje istinsku istragu, bez predrasuda.

Sećanja vezana za smrt, tzv. vantelesna iskustva (OBEs) ili iskustva bliske smrti (NDEs) su fenomeni o kojima se često priča kao o halucinatornim ili iluzornim; međutim, objektivna istraživanja ovih iskustava su ograničena.

U 2008. pokrenuto je sveobuhvatno istraživanje koje je uključivalo 2.060 pacijenata iz 15 bolnica u Ujedinjenom Kraljevstvu, Sjedinjenim Američkim Državama i Austrije. AWARE (AWAreness during REsuscitation - srb. Svesnost tokom reanimacije) studija, koju je podržao Univerzitet u Sautemptonu, istražila je brojna mentalna iskustva vezana za smrt. Naučnici su takođe testirali verodostojnost iskustava svesti pomoću objektivnih markera prvi put u sveobuhvatnom istraživanju, kako bi utvrdili da li tvrdnje o svesnosti u skladu sa vantelesnim iskustvima odgovaranju stvarnim ili halucinatornim događajima.

"Suprotno opažanju, smrt nije specifičan trenutak, već potencijalno reverzibilan proces koji se javlja nakon što ozbiljna bolest ili nesreća dovedu do prestanka rada srca, pluća ili mozga. Ukoliko se načine pokušaji da se proces preokrene naziva se 'srčani zastoj', međutim, ako pokušaji ne uspeju onda se naziva 'smrt'. Ovom studijom želeli smo da odemo dalje od emocijama nabijenog, a opet veoma loše definisanog termina iskustva bliske smrti kako bismo istražili objektivno šta se dešava kada umremo", rekao je doktor Sem Parnija, vodeći autor i vanredni profesor na Državnom univerzitetu u Njujorku.

Tridesetdevet odsto pacijenata koji su preživeli srčani zastoj i koji su uspeli da prođu kroz struktuirane intervjue opisali su osećaj svesnosti, ali nisu mogli da se sete nijednog konkretnog događaja.

"To ukazuje da više ljudi ima mentalnu aktivnost u početku, ali da je potom izgube iz sećanja tokom oporavka, ili zbog efekata povreda mozga ili zbog sedativa", objašnjava doktor Parnija.

Među onima koji su prijavili osećaj svesnosti i okončali dalje intervjuer, 46 odsto iskusilo je brojna mentalna prisećanja vezana za smrt koja nisu bila u skladu sa obično korišćenim terminom iskustva bliske smrti. Među njima su bila iskustva straha i progona. Samo 9 odsto imalo je iskustva kompatibilna sa iskustvom bliske smrti, a 2 odsto imalo je potpunu svesnost u skladu sa vantelesnim iskustvom uz eksplicitno prisećanje događaja "gledanja" i "slušanja".

Možda će vas zanimati i:

Povezane vesti

Povezane vesti

Povezane vesti

Najnovije

Priroda

Nauka