Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Koliko smo daleko od otkrivanja leka protiv ebole?

Ebola nastavlja da ubija ljude širom Zapadne Afrike, a još uvek nema leka. Dostupni tretmani samo ublažavaju simptome bolesti. Ljudima koji boluju od ebole dostupna je jedino podrška poput intravenoznih tečnosti kojima se sprečava ...

  Izvor: Foto: Profimedia

Nekoliko potencijalnih lekova i vakcina se trenutno testira na životinjama i klinički ispituje, ali napredak je veoma spor. Na licu mesta je gotovo nemoguće sprovesti testiranje, uglavnom zbog toga što su epidemije u Africi sporadične i nepredvidljive. "Veoma je teško sprovesti konvencionalna klinička ispitivanja.", rekao je Tomas Gajsbert sa Univerziteta u Teksasu, koji razvija vakcine i terapije.

Zaustavljanje umnožavanja

Jedini vid lečenja koji je stigao do testiranja na ljudima radi pomoću tehnike koja se zove RNK uplitanje. Pristup koristi molekule RNK - koji mogu da spreče DNK da proizvodi proteine - kako bi se sprečilo umnožavanje virusa ebole.

Lek, nazvan TKM-Ebola, zaštitio je majmune kada im je dat u toku od 30 minuta od ubacivanja virusa. Bezbednosni testovi na ljudskim volonterima su obustavljeni, međutim, sve dok proizvođač ne dobije više informacija o tome kako imunološki sistem reaguje na visoke doze.

Drugi pristup je inhibiranje virusnog enzima koji je vitalan za preživljavanje mikroba. Jedinjenje koje izgleda to čini, naziva se BCX4430, a trenutno se testira na životinjama zaraženim ebolom.

 Najbolja bi bila vakcina protiv virusa. Možda najviše obećavaju vakcine načinjene od relativno bezopasnih mikroba zvanih virus vezikularnog stomatitisa (VSV). VSV je genetski modifikovan tako da je protein na njegovoj površini zamenjen jednim ebolinim proteinom. To vara imuni sistem čoveka da misli da je video ebolu i podstiče proizvodnju antitela protiv virusa.. Ideja je da, ukoliko se imuni sistem suoči kasnije sa pravim virusom, on bude pripremljen i spreman za napad.

Vakcina kao lek

Vakcina bi mogla da se koristi i kao lek nakon što je osoba izložena eboli, na isti način kao što se koriste vakcine protiv besnila. To je zato što se ovi virusi inkubiraju nekoliko dana do prvih simptoma, tako da ima vremena da vakcina deluje.

Zaista, 2009. godine jedna vakcina na bazi VSV-a je data nemačkoj istraživačici koja se slučajno ubola u prst iglom koja je nosila virus. Ona je preživela incident, ali nema načina da se sazna da li je virus zaista ušao u njeno telo.

Takva strategija zahteva da se vakcina da što je pre moguće, nakon izlaganja. "Ukoliko neko dođe sa potpunim simptomima hemoragijskog virusa, onda im ne ostaje duže od 24 do 48 sati života.", kaže Gajsbert.

Nažalost, nijedan od ovih pristupa nije ni blizu od dobijanja regulatornih dozvola - niti prolasku prve faze testiranja na ljudima - da bi se koristili u Africi sada. Možda budu spremni za neku sledeću epidemiju, kaže Gajsbert.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka