Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Medicina i Psihologija

Svet bez bolesti

Autor Vuk Ilić
Autor Vuk Ilić

Da li možete da zamislite svet u kome bolesti ne postoje?

 Izvor: Foto: Profimedia

Ako se nikada ne bismo razboleli, da li bismo ikada doživeli smrt? Naravno, smrt nije uzrokovana samo bolešću, već i ubistvima i samoubistvima, na primer. Mogli bismo da umremo zbog sudara automobila ili zbog neke druge nesreće. Prirodne katastrofe i one koje čovek prouzrokuje su neizbežne. Ili u svetu bez hrane gladovali bismo do smrti.

Postavlja se samo pitanje da li bismo ikada starili u tako fantastičnom svetu? To zavisi od toga, hoće li starenje i bolest biti deo odvojenog procesa. Na neki način, oni nisu. Kako starimo, naša tela gube elastičnost – bore se za sebe kako bi popravila oštećenja (npr. masnicu) i kako bi se vratila u normalu nakon što su doživela promenu temperature. Mnoge stvari smanjene funkcionalnosti mogu da dovedu do bolesti, kao što je osteoporoza, ali ne završavaju svake senilne promene kao bolest (npr. sijeda kosa).

Takođe, verovatno bismo mogli umreti od starosti, čak i kad ne bi bilo bolesti. Smrt od padova je dobar primer. Starenje uzrokuje promene koje nisu bolesti, ali ipak dovode do padova, kao što su gubitak mišićne mase ili smanjena sposobnost korelacije krvnog pritiska sa telesnim položajem (koja vodi do vrtoglavice). Takve izmene bi kod starijih ljudi često mogle da uzrokuju padove.

Bez obzira na to kako naučnici gledaju na odnos između starenja i bolesti, jedna je stvar sigurna – bez bolesti, stopa smrtnosti će pasti.

Sada se postavlja pitanje, da li bi došlo do takvog porasta stanovništva da bismo ubrzo imali stambenih nestašica i ratove?

„Nekoliko teorija ukazuju da ne bi”, kaže Mark Bulav, profesor na Odseku za zdravlje, ponašanje i društvo na Džon Hopkins Blumberg školi zdravlja.

Uzmimo na primer evropsko stanovništvo u poslednjih 200 godina. Od 1800. godine sanitarne i medicinske mere smanjile su stopu smrtnosti, a stanovništvo je u mnogim evropskim zemljama poraslo u kratkom roku. Ljudi su sa vremenom imali manje porodice, a broj stanovnika je prestao da raste. Zašto su porodice prestale da imaju toliko dece? Prema demografskoj teoriji, zbog novca.
Tokom stoleća porodice su se preselile u gradove gde odgoj dece iziskuje više novca nego što je to bilo u ruralnim područjima. Porodice su imale manje dece jer više nisu mogli sebi da priušte. Po istoj logici, ako se u našem hipotetskom svetu pruže manji resursi, porodice će verovatno imati manje dece.

Trend malih porodica proširio se širom Evrope jednako kao i trač – od usta do usta. On je putovao kroz područja u kojima žive ljudi koji su govorili istim jezikom. „Ako su ljudi u Francuskoj počeli da smanjuju svoju plodnost, informacija se preselila u francusko govorno području Belgije, ali ne i neko drugo govorno područje Belgije”, objašnjava Bulav. Dakle, svet bi se možda i spasio od katastrofalnog porasta populacije čak i kad ne bi bilo bolesti.

Ako nema bolesti, šta bi se dogodilo sa bolnicama i lekovima?

Bolest nesumnjivo utiče na ljudsko ponašanje. Neko ko je video svog dedu kako puši cigarete i usput  se bori za disanje, verovatno ne bi uzeo cigaretu nikad. Ali ako ljudi ne mogu da se razbole, da li bi više ljudi pušilo cigarete, uzimalo drogu i uključivalo se u nezaštićeni seks? Da li bi kao vrsta živeli sa više rizika?

„Možda i ne. Morali bismo na druge načine da odvraćamo ljude od nezaštićenog seksa, kao npr. neželjenom trudnoćom. Zapravo, polno prenosive bolesti jedva utiču na naše odluke o kondomima”, kaže Mark Bulav, koji proučava kako ljudi odlučuju o seksu i planiranju porodicu, kako u zemljama u razvoju tako i u razvijenim zemljama.

„Kada razmatramo o seksu mislimo više o društvenim pritiscima, a ne o riziku od bolesti”, objašnjava Bulav. „Ako ste u braku u kulturi koja zabranjuje predbračni seks, verovatnije je da ćete imati odnos pre braka”, dodaje on. „Vaši prijatelji predstavljaju još jedan veliki uticaj. Verovatno ćete imati više partnera i ne koristiti kondome, ako to vaši prijatelji rade ili ako mislite da vaši prijatelji žele da to učinite”, kaže Bulav. Zvuči li to kao tinejdžersko ponašanje? „To važi i za odrasle”, kaže on.

A šta je sa drogom? Da li bi svako koristio heroin? Zavisnost je bolest, tako da ljudi ne bi postali zavisnici. A to je mogućnost koja bi ljude privukla. Tako bi se izgradila tolerancija, međutim, droga ipak nosi rizik od predoziranja i smrti. Ali ako se primjenjuju socijalni modeli koji zabranjuju upotrebu, stanje bi moglo da se popravi. Ljudi neće uzeti drogu jer će radna mesta i vlade provoditi pravila o zabrani konzumiranja droga.

Seks i droga su zanimljivi za razmatranje, ali oni su mali problem u odnosu na ono što bi se dogodilo zdravstvenom sistemu. Želite da lekari, medicinske sestre, stomatolozi i farmaceuti ostanu bez posla? Opet, to se ne bi dogodilo. Još uvek bi postojala potreba za takvim radnicima i bolnice za žrtve nesreća i izbornih operacija, kao i rađanja i pobačaj.
Farmaceutska industrija bi verovatno nastavila sa radom, u najmanju ruku, prodajom anestetika za bezbolan porođaj i kozmetičke operacije i oporavak slomljenog dela tela nakon nesreće. Oni bi čak mogli da prodavaju lekove za poboljšanje već zdravog života.

Tagovi

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka