Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Genetski koktel u svima nama

Kada se jedinke različitih grupa ukrste, DNK njihovog potomstva postane mešavina DNK svake tih grupa.

  Izvor: Foto: Wikimedia Commons

Delovi te DNK se potom prenose kroz naredne generacije, koje je nose sve do današnjih dana. Naučnici sa Instituta za evolutivnu antropologiju Maks Plank u Lajpcigu, sa Univerziteta u Oksfordu i Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) napravili su svetsku mapu detaljne genetske istorije 95 različitih populacija širom sveta, koja spaja poslednja četiri milenijuma.

Svetska interaktivna mapa dostupna putem interneta prikazuje detaljnu istoriju mešanja gena između svake od 95 populacija širom Evrope, Afrike, Azije i Južne Amerike. To pokazuje verovatne uticaje istorijskih događaja na gene, poput evropskog kolonijalizma, Mongolskog carstva, arapske trgovine robljem i evropskih trgovaca nedaleko od Puta svile, koji su se mešali sa ljudima iz Kine.

Ovo istraživanje je prvo koje je istovremeno identifikovalo, datiralo i karakterisalo genetsko mešanje među populacijama. Da bi to uradili, naučnici su razvili sofisticirani statistički metod za analizu DNK 1490 osoba iz 95 populacija širom sveta. “DNK zaista ima moć da nam ispriča priču i otkrije detalje o ljudskoj prošlosti.”, rekao je Sajmon Majers sa Odeljenja za statistiku Univerziteta u Oksfordu. “Zbog toga što naš pristup koristi samo genetske podatke, dobili smo informacije koje su nezavisne od drugih izvora. Mnoga naša genetska posmatranja se poklapaju sa istorijskim događajima, a takođe imamo i dokaze prethodno nezabeleženih mešanja gena. Na primer, DNK naroda Tu u savremenoj Kini ukazuje da su se oko 1200. godine Evropljani, slični današnjim Grcima, pomešali sa stanovništvom nalik kineskom. Verovatno je da izvor ovog “evropskog” DNK može naći u trgovcima koji su išli Putem svile”.

Moćna tehnika, nazvana Gloubtroter, pruža uvid u prošle događaje poput genetskog nasleđa Mongolskog carstva. Istorijski zapisi ukazuju da narod Hazara u Pakistanu delimično potiče od mongolskih ratnika, a ovo istraživanje je pronašlo jasne dokaze prodora mongolske DNK u ovu populaciju tokom perioda Mongolskog carstva. Šest drugih populacija, od kojih je jedna čak u Turskoj, pokazuje slične dokaze mešanja gena sa Mongolima u tom istom periodu.

"Ono što me najviše zapanjuje je to kako naša tehnika zapravo funkcioniše.”, rekao je Geret Helental sa Genetskog instituta UCL, koji je ujedno vodeći autor istraživanja. “Iako pojedinačne mutacije nose samo slabe signale vezane za to odakle je osoba, dodavanjem informacije širom celog genoma možemo rekonstruisati ova mešanja gena. Ponekad uzorci pojedinaca koji iz bliskih područja mogu imati iznenađujuće drugačije izvore svojih gena. Na primer, identifikovali smo različite događaje koji su se dešavali u različitom periodu među grupama, osim onih među Hazarama u Pakistanu, sa nasleđenim DNK iz podsaharske Afrike, koja je možda u vezi sa arapskom trgovinom robljem. Druge DNK potiču iz Istočne Azije, a treće pak iz antičke Evrope. Skoro sve populacije pokazuju mešanje gena, tako da su mešanja bila veoma česta u istoriji i uglavnom su uključivala migraciju ljudi na velikim razdaljinama.”

 Tim je koristio podatke genoma svih 1490 osoba kako bi identifikovao “komadiće” DNK koje dele svi pojedinci različitih populacija. Populacije koje dele više predaka dele više komadića, a pojednačni komadići daju nagoveštaj o osnovnim precima duž hromozoma.

“Svaka populacija ima određenu ‘paletu’ gena.”, rekao je Danijel Faluš sa Instituta za evolutivnu antropologiju Maks Plank u Lajpcigu i dodao: “Ukoliko biste bojili genome savremenih Maja, na primer, koristili biste mešanu paletu sa bojama španske, zapadnoafričke i indijanske DNK. Ova mešavina potiče iz oko 1670. godine i u skladu je sa istorijskim izveštajima koji opisuju Špance i ljude iz Zapadne Afrike kako naseljavaju Ameriku u to vreme. Iako ne možemo direktno uzorkovati DNK grupa koje su se mešale u prošlosti, možemo uhvatiti dovoljno DNK ovih originalnih grupa kao postojane, unutar izmešanih paleta savremenih grupa.”

Osim što obezbeđuje svež uvid u istorijske događaje, novo istraživanje može uticati na to kako DNK utiče na zdravlje i bolesti u različitim populacijama.

Tagovi

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka