Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Neuobičajeno veliki virus ubija agens antraksa

U leševima zebri u Namibiji na jugu Afrike, međunarodni tim naučnika je otkrio novi, neuobičajeno veliki virus (ili bakteriofag) koji inficira bakteriju koja izaziva antraks.

  Izvor: Foto: Wikimedia Commons

Novi bakteriofag bi mogao eventualno da omogući nove načine za detektovanje, tretiranje i dekontaminaciju bacila antraksa i njegovih rođaka koji izazivaju trovanje hranom.

Virus je izolovan iz uzorka prikupljenog sa leševa zebri koje su uginule od antraksa u Nacionalnom parku Etoša u Namibiji. Antraks bakterija, Bacillus anthracis, formira spore koje preživljavaju u zemljištu duže vremena. Zebre su zaražene kada pokupe spore dok pasu; bakterije se umnožavaju i kada životinja ugine, formiraju spore koje se vraćaju u zemljište kada se leš raspadne.

Dok antrak uzrokovan bakterijom napada i ubija životinju domaćina, bakterofazi, bukvalno prevedeno “bakteriožderi” su virusi koji napadaju i ubijaju bakteriju domaćina.

Prvu stvar koju je tim uočio bila je da je virus proždrljivi predator bakterije antraksa, rekla je Holi Ganc, naučnica Genom centra UC Dejvis i vodeća autorka rada.

Takođe su uočili da je novi virus, nazvan Bacillus phage Tsamsa, neobično velik, sa džinovskom glavom, dugim repom i velikim genomom, što ga čini jednim od najvećih poznatih bakteriofaga.

Tsamsa inficira ne samo B. anthracis već i neke bliže rođake bakterije, uključujući vrstu Bacillus cereus, koja može da uzrokuj trovanje hranom. Sekvenciranje genoma omogućilo je naučnicima da identifikuju gen lizina, enzima koji virusi koriste za ubijanje bakterijskih ćelija, koji ima potencijalnu upotrebu kao antibiotik ili dezinfekcioni agens.

Bakteriofagi su često veoma specifični za određenu vrstu bakterija i kada su prvi put otkriveni u ranom XX veku, postojao je jak interes za njima kao antimikrobskim agensima. Ali otkriće penicilina i drugih antibiotika potisnulo je upotrebu faga na Zapadu, iako je istraživanje nastavljeno u Sovjetskom Savezu.

“Sve veća briga oko otpornosti na antibiotike i superbakterije, dovela je do toga da se ljudi vraćaju fagima.”, rekla je Gancova.

Jedna od prednosti bakteriofaga je da, pošto su veoma specifični, mogu za svoju metu imati samo “loše” bakterije dok bi druge korisne bakterije ostavili netaknute. Takođe, fagi evoluiraju sa domaćinom i imaju potencijal da prevaziđu bakterijsku otpornost, rekao je koautor Johen Klamp sa Instituta za hranu i zdravlje ETH Cirih.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka