Koliko god neki od nas ličili jedni na druge, svako ljudsko lice je, ipak, jedinstveno i može se uporediti s otiskom prsta – ne postoje dva identična. Naučnici su se zato pozabavili pitanjem šta je to što čini svako lice drugačijim.
Nedavno sprovedeno istraživanje naučnika Nacionalne laboratorije „Lorens Berkli“ u SAD pokazalo je da tzv. geni „pojačivači“ (regulatorne sekvence DNK, čija je funkcija da pokrenu ili pojačaju delovanje određenog gena) igraju ključnu ulogu u kraniofacijalnom razvoju.
„Rezultati do kojih smo došli ukazuju na to da je više hiljada genoma uključeno u proces kraniofacijalnog razvoja“, rekao je Aksel Visel, genetičar Odeljenja za genomiku ove laboratorije.
„I dalje ne znamo šta je to što ’pojačivači’ rade, ali važno je što smo saznali da postoje i da su važni za formiranje lica.“
Do sada je utvrđeno da su za neke genetske defekte odgovorni kraniofacijalni poremećaji, kao što su „zečja usna“ i „vučja čeljust“, ali nauka još uvek nije prepoznala genetske pokretače koji utiču na različite normalne varijacije lica.
Visel je izrazio nadu da će naučnici u budućnosti saznati nešto više o formiranju kraniofacijalne morfologije:
„Budući da smo utvrdili postojanje ’pojačivača’, koji se nasleđuju od roditelja kao i geni, ali i stoga što smo saznali njihovu tačnu lokaciju u ljudskom genomu i to da veoma aktivno deluju u procesu kraniofacijalnog razvoja, trebalo bi lakše da dođemo do odgovora – kakva je veza između genetike i ljudske kraniofacijalne morfologije.“
Takođe, ova saznanja povećavaju i mogućnost za prepoznavanje mutacija u samom „pojačivaču“ koje su ključne za urođene defekte, što će olakšati dijagnostikovanje i lečenje ovakvih slučajeva.
