Njena otrovna atmosfera je drugačija od naše: Kakav kiseonik su naučnici otkrili na osunčanoj strani Venere?

09.11.2023 08:46

Naučnici tvrde da se nalazimo na početku razumevanja evolucije Venere i toga zašto je ona toliko različita od naše planete.

Izvor: Shutterstock

Otprilike 21 posto vazduha na našoj planeti čini kiseonik, dok je ostatak atmosfere uglavnom ispunjen azotom, ali na Veneri, Zemljinom susedu, priča je sasvim drugačija. Venerinom otrovnom atmosferom dominira ugljen dioksid sa udelom od 96,5 posto, a u mnogo manjoj količini može se naći azot i drugi gasovi u tragovima. Kiseonika gotovo i da nema.

Zapravo, pošto Venera privlači znatno manje pažnje naučnciima nego druge planete poput Marsa, nije ga lako otkriti. Koristeći instrumente stratosferske opservatorije SOFIA - avion Boing 747SP modifikovan je da bi nosio infracrveni teleskop u sklopu zajedničkog projekta američke svemirske agencije Nase i nemačkog DLR-a; uz pomoć kog su naučnici otkrili atomski kiseonik u tankom sloju Venerine atmosfere.

"Tek smo na početku razumevanja evolucije Venere i zašto je toliko različita od Zemlje"

Oni su istakli da se atomski kiseonik - sastavljen od jednog atoma kiseonika - razlikuje od molekularnog kiseonika, koji se sastoji od dva atoma kiseonika koji udišemo. Po prvi put, istraživači su direktno detektovali kiseonik na suncem obasjanoj strani Venere, gde se zapravo i proizvodi u atmosferi, a takođe su uspeli da ga detektuju i na suprotnoj strani.

"Atmosfera Venere je veoma gusta. Sastav je takođe veoma različit od onog na Zemlji", rekao je fizičar DLR-a Hajnc-Vilhelm Hojbers, vodeći autor studije objavljene u časopisu Nature Communications. "Venera nije pogodna za život, barem ne za organizme koje poznajemo na Zemlji", dodao je.

Kiseonik se proizvodi na osunčanoj strani ultraljubičastim zračenjem Sunca koje razbija ugljen dioksid i monoksid u atmosferi na atome kiseonika i druge hemikalije, rekli su istraživači. Deo tog kiseonika vetrovi potom nose na suprotnu stranu planete.

Venerin prečnik otprilike iznosi 12.000 kilometara, i on je nešto manji od Zemljinog. "Tek smo na početku razumijevanja evolucije Venere i zašto je toliko različita od Zemlje", rekao je Hojbers.

Izvor: Index / Hina