Tek četvrta te vrste: Kako je Mali Miš postao najbrža odbegla zvezda koja je do sada proučavana?

Istražujući jednu binarnu zvezdu, astronomi su otkrili retku zvezdu kojoj su dali ime Mali Miš.

Izvor: Shutterstock

U određenim situacijama ostaci prašine i krhotina će formirati maglinu. S druge strane, neutronska zvezda takođe može da dobije veliko ubrzanje i rotaciju, zbog čega postaje radio pulsar. Snopovi radijacije u tom slučaju izbijaju sa polova usled ubrzanja koje su dobili magnetni polovi, i na taj način u interakciji sa okolinom stvaraju pulsarni vetar. 

Ukoliko se iza njega formira pramčani udar, usled dejstva sila supernove - stvoriće se nešto poput repa komete. Upravo to, desilo se prilikom nastajanja PSR J1914+1054g, tek četvrte zvezde te vrste. 

Otkrivanje Malog Miša

Tim naučnika predvođenih astrofizičarkom Sarom Elizom Mota iz Opservatorije Brera u Italiji je koristio radio teleskop MeerKAT u Južnoj Africi da bi proučavao binarnu zvezdu GRS 1915+105 koja se sastoji od crne rupe i normalne zvezde. Da bi u jednom trenutku primetili nešto neobično u vezi sa njom - mrlju svetlosti koja izgleda slično pulsarnoj maglini nastaloj usled pramčanog udara. 

Daljim analizama oni su shvatili da se novootkriveni pulsar J1914 sa periodom rotacije od 138 milisekundi nalazi na prednjoj strani magline, kao i bledi kružni oblik sa putanjom koja dolazi iz njenog centralnog dela. Ali to nije najinteresantniji deo, jer pored toga što supernova ima radijus od 43 svetlosne godine, izgleda da se pulsar vraća nazad ka centru magline što mu daje brzinu od 320 do 360 kilometara u sekundi. 

Činjenica zbog koje je Mali Miš, kako su mu naučnici dali ime, dobio titulu najbrže odbegle zvezde koja je do sada proučavana - iako ovo ni dalje nije bilo doboljno da pobegne iz Mlečnog puta.Stoga, oni smatraju da će im PSR J1914+1054g pomoći u boljem razumevanju pulsara i njihovih vetrova.