Da li ste se ikada zapitali zašto je Mars crven, a Uran svetlije plave boje od Neptuna?
Da li ste znali da karakteristična plava boja Neptuna nije određena njegovom površinom, već njegovom atmosferom? Ili da je crvena boja Marsa posledica oksidacije njegove površine? A šta je sa braonkasto-zelenom Venerom? Istina je da planete Sunčevog sistema vidimo u različitim bojama, iako to ne znači da je i njihova površina ista takva.
Merkur
Merkur je najmanja planeta u celom Sunčevom sistemu, a ujedno je i najbliža. To je rezultiralo tankom atmosferom i sastavom zbog kog ima sivkastu boju i poluhrapavu teksturu. Stoga se boja pripisuje isključivo njegovoj površini na tlu.
Mercury (small dot) in front of the Sun
— Black Hole (@konstructivizm)March 6, 2021
by Hubblepic.twitter.com/XehAt2SP6E
Ona potiče od sastava tla sa visokim sadržajem gvožđa, silicijum oksida, magnezijuma i raznih vrsta sulfida. Istovremeno, na njegovoj površini se može videti više kratera, izazvanih udarima asteroida i drugih svemirskih objekata, što mu daje neujednačen sivi ton. Razlog za ovako nešto treba tražiti u činjenici da Merkur ima tanku atmosferu, te se asteroidi dok prolaze kroz nju ne raspadaju već uništavaju površinu prilikom sudara.
