Unutrašnjost Zemlje je sve vreme krilo jednu tajnu - sačinjenu od gvožđa i nikla, prečnika 640 kilometara

Proučavajući putanju seizmičkih talasa u najdubljim delovima zemljinog jezgra, uočili su jednu neobičnost.

Izvor: Shutterstock

Proučavanje seizmičkih talasa

Da bi saznali koliko slojeva ima Zemlja, autori rada su godinama prikupljali podatke o seizmičkim potresima. I to pre svega o onim koji su prolazili kroz središte naše planete. 

"Naša studija otkriva zapažanja vezana za seizmičke talase koji potiču od snažnih potresa i koji putuju napred-nazad s jedne strane zemaljske kugle na drugi i do pet puta", objašnjava jedan od autora studije i seizmolog dr Tan Son Pam, sa Australijskog nacionalnog univerziteta u Kanberi.

Nakon čega su shvatili da seizmički talasi kroz metalno jezgro putuje u različitim pravcima, dok se u njegovim najdubljim delovima menja brzina u odnosu na delove iznad njega. Daljim analizama je ustanovljeno da novootkriveni deo ima prečnik od oko 640 km, a da je njegova spoljna ivica sačinjena od legura gvožđa i nikla, sa još nekoliko elemenata u tragovima.

Kao jedan od glavnih razloga zašto ovaj sloj nije ranije otkriven, Pam i njegove kolege navode da je on po sastavu sličan sloju iznad njega. Oni takođe dodaju da je ovo otkriće izuzetno značajno jer bi moglo da im pruži podatke uz pomoć kojih će moći bolje da razumeju zemljino magnetno polje. Kao i da bi to znanje moglo da da uvid u dešavanja na drugim planetama. 

"Uzmimo na primer Mars. Mi još uvek ne znamo zašto je njegovo magnetno polje prestalo da postoji", kako kaže.