Bio je predmet interesovanja mnogih: Kako su ljudi posmatrali Mesec pre pojave modernih tehnologija?

Milenijumima pre nego što je čovek kročio na Mesec, on je bio predmet obožavanja i proučavanja različitih naroda.

Predmet obožavanja

Milenijumima je povezivan sa različitim božanstvima, zbog čega je širom sveta postao veoma poštovan. U brojnim kulturama, Sunce i Mesec su često predstavljani kao brat i sesta ili neka vrsta saputnika, i skoro uvek im je pripisivan suprotan pol. Neki od najpoznatijih vladara Meseca su bile žene poput Selene, koju su obožavali stari Grci i verovali da svake noći u svojim kočijama vozi Mesec po nebu. Kinezi su poštovali boginju Čang E, čija priča je ključni element za razvoj Praznika punog meseca. Dok je u starom Egiptu, prikazivan u obličju bogova Konsua i Thota.

Kako se nauka razvijala, ljudi su sve više učili o Mesecu. Vremenom su se pojavile i brojne teorije o njegovom uticaju. Mnogi su verovali da nebeski objekti utiču na ličnost, zdravlje i bolest - na primer, mislili su da Mesec konkretno izaziva groznicu, pa čak i nagle promene u raspoloženju. Naučnici još uvek istražuju da li je ponašanje ljudi i životinja stvarno povezano sa lunarnim ciklusima. Iako, kao što svaki naučnik zna, korelacija ne znači i uzrok.

Početkom 17. veka dolazi do preokreta

Godine 1609. Tomas Hariot je na svoje oko prislonio cev na kojoj se nalazilo konveksno sočivo i konkavni okular. Odjednom je ugledao pet puta veći Mesec, sa detaljima koje nijedno ljudsko oko do tada nije zapazilo. Skicirao je ono što je video na njemu, naglašavajući prelaze između planina i vrhova kratera. Od tada je mnogo toga evoluiralo u pogledu proučavanju Meseca - od alata do samog razumevanja - ali važno je istaći da je sve počelo ovim prvim posmatranjem kroz najraniji teleskop.

Samo nekoliko meseci kasnije, svoja revolucionarna proučavanja je započeo i Galileo Galilej. On je uz pomoć svog teleskopa, posmatrao kako se senke kreću i menjaju po površini Meseca tokom ciklusa od 29,5 dana. Na osnovu ovih zapažanja on je shvatio da naš satelit nije gladak. Već da je prekriven planinama i dolinama. Njegove dalje studije su podržale teoriju o heliocentričnom sistemu, prema kom se sve planete okreću oko Sunca. 

Definisanje 

U godinama koje su usledile, različiti posmatrači su kroz svoje rane teleskope posmatrali i skicirali mesečevu površinu. Većim obeležjima su davali imena po članovima kraljevske porodice, naučnicima, regionima i reljefu. Iako danas znamo da tamna područja na njemu u stvari predstavljaju očvrslu lavu, njihova nekadašnja imena ostaju kao podsetnik i mi ih i dalje zovemo "mora" i "okeani". 

Oni su takođe, često crtali lunarne pejzaže koji nisu uvek bili tačni. Ali onda se pojavio Johan Hevelije i napravio veliki iskorak po ovom pitanju. Proveo je godine u stvaranju što preciznijih prikaza svega što je bilo vidljivo na površini Meseca. Konačno kada je 1647. godine objavio Selenografiju, ona je sadržavala čitavu seriju crteža i otkrića. 

Nova revolucija u posmatranju je nastupila sredinom 19. veka, uvođenjem fotografije. Tada su astronomi dobili mogućnost da snimaju fotografije duge ekspozicije kako bi "uhvatili" više detalja sa površine Meseca. Do danas, ovaj posao ostaje ključni faktor za proučavanje našeg najbližeg suseda.