Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Još jedan dokaz o postojanju vode na Marsu: Kako je pronalazak oreola svetlosti naučnike dovelo do ovog otkrića?

Misteriozni oreoli svetlosti koje je je snimio Nasin rover Kjuriositi na površini Marsa je u prvom trenutku su zbunili naučnike, ali analize su pokazale da oni u stvari potiču od jednog poludragog kamena.

 Površina Marsa-0223123743.jpg Izvor: Profimedia

Prilikom istraživanja Marsa, naučnici najčešće traže znake života na njemu jer su oni ključni u trci za kolonizaciju. Ali kako voda više ne teče po njegovoj površini, oni moraju da otkriju mesta na kojima je nekad postojala i to uz pomoć minerala i struktura koje nastaju samo ukoliko se određene stene nađu u interakciji sa vodom. 

Jedan takav znak je uočen na napuknutoj površini kratera Gejl, za koji se pretpostavlja da je nekada predstavljao korito jezera. Naime, oko nekih od njegovih pukotina uz pomoć rovera uočeni su "oreoli" svetlucavih stena, za koje su istraživači naknadno otkrili da su bogate opalom- koji nastaje kada silikatne stene stupe u interakciju sa vodom. 

Nakon ovog otkrića, istraživači iz Nase su rešili da pretraže ogromnu arhivu slika koji je ovaj rover načinio u potrazi za sličnim mestima. Konačni rezultat ih je zapanjiho jer su shvatili da ovi izvori opala nisu izolovani - oni su rasprostranjeni po čitavom 154 km širokom krateru. 

Proučavanje stena

Gabrijel i njegove kolege su proučavali stare slike sa Kjuriositijevog obilaska oko kratera Gejl i primetili, blagi sjaj koji okružuje neke od pukotina na njemu. Ta svetlost je izgledala skoro isto kao nedavno otkriven oreo, zbog čega su naučnici uporedili podatke sa mernih instrumenta koji analizira stene pomoću slika i spektrometrije i došli do zaključka da svetleće stene sadrže opal bogat silicijum dioksidom.

"Naša nova analiza arhivskih podataka pokazala je zapanjujuću sličnost između svih izvora svetolsti unutar kratera koje smo primetili kasnije tokom misije", rekao je glavni autor studije Travis Gabriel, istraživač fizičar u Geološkom zavodu SAD.

Da bi potvrdio hemiju tih stena, Gabrijelov tim je izvršio dodatnu analizu merenja neutrona koji se odbijaju sa površine Crvene planete na drugoj lokaciji unutar kratera, zvanom Lubango bušotina. Na kojoj je potvrđeno da oreoli svetlije boje na tlu zaista sadrže opal, baš kao i druga mesta oko kratera Gejl. Ovi podaci, zajedno sa slikama, prema mišljenju istraživača sugerišu da je voda postojala u krateru i u novijoj istoriji Marsa, što predstavlja još jedan dokaz da je ona ovde nekada bila široko rasprostranjena. 

Možda će vas interesovati i:

Komentari 1

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Mosquito

Da smo na vreme otkrili kratere na Marksu bolji bi prosli.

Najnovije

Priroda

Nauka