Otkriće za koje se astrofizičari nadaju da će promeniti sve što znaju o kosmičkim nitima - kako?

Najnovija saznanja do kojih su naučnici došli navode na pitanje da li smo blizu razrešenja još jedne kosmičke tajne.

Astrofizičar Farhad Jusuf-Zade sa Univerziteta Nortvestern u SAD-u je negde početkom 80-ih godina prošlog veka, prvi put zabeležio ovu pojavu i oda tada on i njegove kolege neumorno rade na tome da otkriju šta stoji iza njihovog nastanka. Prema njegovom mišljenju, moguća su dva objašnjenja, da nastaju interakcijom vetrova i velikih oblaka prašine ili da na njih možda utiču turbulencije unutar slabih magnetnih polja. 

Mlečni put i niti

Unutar Mlečnog puta do sada je otkriveno oko 1.000 ovakvih svetlećih niti. Ono što je interesantno kada su one u pitanju je da su poređane u pravilnim razmacima, poput žica na harfi. A izučavanjem njihovih svojstava je otkriveno da one sadrže elektrone koji se okreću u magnetnom polju brzinom sličnom brzini svetlosti.  Ipak, ovo nije bilo dovoljno da se otkrije zašto se nalaze i kako nastaju u galaktičkim središtima. 

Stoga je pretpostavka da će novootkrivene niti izvan Mlečnog puta - koje se razlikuju se od onih u našoj galaksiji na nekoliko načina - pružiti određene odgovore. Jer je uočeno da su one povezane sa mlaznicama i režnjevima radiogalaksija, tj. ogromnim strukturama koje izbijaju iz galaktičkih središta. Odakle se pružaju do oba kraja galaktičkih ravni, što sugeriše da su one neuporedivo veće od onih koje se nalaze u središtu naše galaksije. 

"Neke niti su jako dugačke, i to oko četiri ili pet puta duže od cele naše galaksije. Ono što začuđuje je da se njihovi elektroni drže zajedno na tako velikim udaljenostima. Kada bi elektron putovao brzinom svetlosti duž cele niti, trebalo bi mu 700.000 godina da pređe put", kako tvrdi Jusuf-Zade.

Njihova druga značajna karakteristika je da su one starije od niti iz naše galaksije, kao i da su njihova magnetna polja dosta slabija. Ipak, kako naučnici tvrde, postoji i odsta sličnosti - na isti način prenose kosmičke zrake, zbog čega veruju da funkcionišu na slične načine. 

"Ove niti izvan naše galaksije su vrlo stare, gotovo da pripadaju drugoj eri univezruma. S druge strane, one ukazuju na to da najverovatnije imaju zajedničko poreklo koje je odgovorno za formiranje obe vrste", kazao je Jusuf-Zade.

Istraživanje je u časopisu The Astrophysical Journal Letters.