Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Mesec Fobos bi mogao da nestane mnogo brže nego što se ranije pretpostavljalo: Kakav uticaj bi ovo imalo na Mars?

Autor Aleksandra Cvetić

Marsov mesec Fobos ima neobičnu karakteristiku zbog koje se vode brojne debate i studije, ne bi li otkrili šta se "krije" iza njenog nastanka.

 Marsov mesec Fobos_1201473175.jpg Izvor: Shutterstock

FOBOS PREDSTAVLJA jedan od Marsovih satelita širine 27 kilometara, koji u roku od 24 časa tri puta napravi punu rotaciju oko njega. Poređenja radi, Zemljin prirodni satelit Mesec je širok oko 3.475 km i potrebno mu je oko 27 dana da završi jednu orbitu. Međutim, glavna razlika između njih je ta što Fobsova orbita nije stabilna - on je zarobljen u spirali smrti i polako se približava površini Marsa.

Njegova najneobičnija karakteristika je trakasta površina za koju se do skoro verovalo kako predstavljaju ožiljke nastale nakon udara asteroida, koji je iza sebe ostavio krater širok 9,7 km.  Ali nova studija, objavljena 4. novembra u časopisu The Planetary Science Journal, sugeriše da bi žlebovi zapravo mogli biti rezultat toga što se Fobos polako raspada pod uticajem Marsove intenzivne gravitacije.

Naime generalna pretpostavka istraživača je bila da u slučajevima kada se manje telo - u ovom slučaju Fobos, približava većem telu - u ovom slučaju Mars, manje telo vremenom počne da se rasteže i cepa u formi linija ka većem - što je poznato i kao plimna sila. Stoga je logičan zaključak da će se plime sile na satelit povećati kako se bude približavao, sve dok one ne postanu veće od gravitacije. U tom trenutku, on će se potpuno pocepati, a njegove krhotine će napraviti prašnjavi prsten oko Marsa - slične Saturnovim. 

I ranije su postojale ovakve teorije, međutim one su odbačene uz obrazloženje da je satelitov sastav previše mekan da bi se formirale ovakve brazde. Da bi dokazali svoje tvrdnje istraživači su iskoristili prednost kompjuterskih simulacija kako bi testirali ideju o Fobsovoj pahuljastoj površini i dokazali da se ispod nje možda nalazi tvrđi sloj. 

"Modelujući Fobos kao objekat sačinjen tvrdog jezgra koji je prekriven kohezivnim slojem, otkrili smo da je plimna sila mogla da stvori paralelne pukotine sa pravilnim razmakom", napisali su istraživači u radu. Oni objašnjavaju da ukoliko Fobos nastavi da se kreće ka Marsu sadašnjom brzinom, mogao svoj životni vek da završi za nekih 40 miliona godina. Međutim, ukoliko plimne sile nastave sa svojim dejstvom, ovo bi moglo da dovede do njegovog uništenja mnogo brže. 

U planu je da Japanska svemirska agencija JAKSA u toku 2024. godine pokrene novu misiju i na Fobos i Deimos pošalju svoje svemirske letelice koje će imati za cilj da detaljnije ispitaju njihove površine. 

Istraživanje je objavljeno u časopisu Planetary Science Journal.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka