Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Daleke pustinje, bazeni i vulkanski krateri: Ovako Nasa testira instrumente koje će odneti na Mesec

Astronauti u svemirskim odelima prelaze vulkanske stene i pustinje širom sveta kako bi se pripremili za misiju povratka ljudi na Mesec.

 Astronauti na probnoj misiji pre odlaska na Mesec Izvor: Den Vinters

Jednog popodneva u oktobru 2022. godine, Nasina astronautkinja Zena Kardman šetala je poljem vulkanskih stena u lažnom svemirskom odelu, sa očima uprtim u lunarni pejzaž. Kardmanova, inače geobiološkinja i njen kolega astronaut Dru Fojstel bili su u misiji prikupljanja uzoraka stena u blizini SP kratera u Arizoni, 243 metra visokog konusa od pepela koji je nastao tokom vulkanske erupcije pre mnogo milenijuma.

Nasa se pobrinula da noćno putovanje Kardmanove i Fojstela ne bude lako. Duge senke nastale od veštačkog sunca koje su pokretali naučnici, klizile su preko neravnog pejzaža. Kada su se Kardmanova i Fojstel udaljili od sjaja u male doline, nisu mogli da vide dalje od devet metara. Par je skenirao stene pod svetlima postavljenim na njihova svemirska odela, a namerno su se orjentisali pomoću mapa područja niske rezolucije, kao da rade sa slikama sa lunarnih satelita. Tokom "EVA", skraćeno za extravehicular activity - aktivnost van vozila, upotreba GPS-a i kompasa nije bila dozvoljena. Na kraju krajeva, ni jedno ni drugo ne radi na Mesecu.

Simulirana lunarna šetnja bila je izolovana i izazovna, ali Kardmanova i Fojstel nisu bili sami. Tim naučnika i letačkog osoblja u Nasinom svemirskom centru Džonson u Hjustonu u Teksasu, pregledao je mape vulkanskog kratera i pratio napredak astronauta. Kontrola misije je zatim prenenosila niz instrukcija i saveta astronautkinji Kejt Rubins, koja je bila glas u ušima Kardmanove i Fojstela.

Ova misija, poznata kao Joint EVA Test Team 3 (JETT3), bila je Nasina poslednja simulacija šetnje Mesecom u okviru programa agencije Artemis, koji ima za cilj da vrati ljude na Mesec 2025. godine. Ni Kardmanova ni Fojstel, nisu ipak izabran za putovanje na Mesec.

Glavni cilj JETT3 i drugih sličnih misija nije da obučavaju astronaute, već da testiraju sve ostalo, na primer, dleta kojima će astronauti uzimati uzorke koje će naučnici na Zemlji koristiti za katalogizaciju.

 undefined
Nasini astronauti se kreću vulkanskim stenama tokom složene simulacije misije povratka na Mesec
Izvor: Den Vinters

 Nasini astronauti
levo: Geonaučnik po obrazovanju, astronautkinja JETT3 Zena Kardman učestvovala je u više analognih misija, uključujući JETT2, raniji test hodanja po Mesecu koji je održan na Islandu. Desno: Kardmanin član posade JETT3, Dru Fojstel, obučavao se za geofizičara pre nego što se pridružio Nasi. Sada je zamenik šefa Nasine kancelarije astronaute.
Izvor: Den Vinters

Ponovo kreiranje misije na Mesec

Nasa je sprovela slične misije širom sveta i ima više objekata izgrađenih namenski za različite vrste testova. Laboratorija za neutralnu plovnost, džinovski bazen u svemirskom centru Džonson, omogućava timovima da testiraju svemirske šetnje u odelima pod vodom pod pritiskom. Džonsonov objekat ARGOS pomoću čeličnih kablova i kompjuterizovanih motora pomera astronaute tako da se osećaju kao da doživljavaju gravitaciju na Marsu ili Mesecu.

Sa programom Artemis koji je u toku, svemirska agencija vraća svoje analogne misije punog obima na pravi put, sa stvarnim alatima, procedurama i kontrolama misije. "Radili smo ovo i ranije, ali pre deceniju", kaže Sara Nobl, učesnica JETT3 i vođa sektora za nauku o Mesecu u Nasinom odeljenju za planetarnu nauku. "Ovaj test je postavljen tako da bude što realniji."

Priprema za Artemis takođe zahteva planiranje nove vrste šetnje Mesecom. Astronauti Apola prošli su opsežnu obuku iz oblasti geologije i mnogi uzorci koje su doneli promenili su način na koji razumemo istoriju Meseca, ali je "u suštini bilo nemoguće da naučnici na Zemlji razgovaraju sa svojim predstavnicima na površini Meseca", kaže Sten Lav, planetarni geolog po obrazovanju. Naučni doprinos nije bio prioritet kada je planirana mislija Apolo: glavni cilj je bio pobediti Sovjete u trci za Mesec.

 Nasin rover
U nizu analognih misija poznatih kao D-RATS, Nasa je testirala kako će astronauti upravljati roverom pod pritiskom na površini Meseca ili Marsa. Ovaj rover težak 3,3 tone može da se kreće u bilo kom pravcu.
Izvor: Den Vinters

Od vremena misije Apolo, nauka je postala srž misije astronautskog programa Sjedinjenih Država. Na Međunarodnoj svemirskoj stanici, na primer, astronauti rutinski izvode eksperimente, a osoblje za letenje omogućava naučnicima da direktno komuniciraju sa astronautima u misijama. Ali taj nivo naučne razmene moguć je na MSS samo kroz iskustvo: više od dve decenije ljudi žive i rade u laboratoriji koja kruži samo 400 kilometara iznad površine Zemlje.

Posade Artemisa biće udaljene više od 362.000 kilometara od Zemlje kada naprave prve šetnje Mesecom posle više od pet decenija. Tokom misije Artemis III, prvog sletanja na Mesec sa posadom, očekuje se da svaka EVA traje između četiri i osam sati. Komunikacija između naučnika i astronauta tokom ovako rizičnih situacija kao što je šetnja Mesecom bez vozila, je "koncept koji nikada nismo primenili u praksi", kaže Sten Lav. "Međutim, moramo da budemo u stanju to da uradimo da bismo dobili najbolje uzorke za nauku u ograničenom vremenu koje imamo."

Nova era istraživanja

Dok se Nasa i njeni međunarodni partneri pripremaju za povratak na površinu Meseca, oni takođe pripremaju tehnologije koje bi mogle da omoguće potpuno novu eru istraživanja. Na primer, 2020. godine, Japanska svemirska agencija objavila je da pravi lunarni rover za posadu. Ali pre nego što astronauti mogu da obiđu lunarne kratere, inženjerima na Zemlji je potrebno što više podataka o tome šta je im je potrebno.

Zbog toga je sredinom oktobra tim sastavljen od Nasine astronautkinje Džesike Mer i japanskih astronauta Akihiko Hošide i Norišige Kanaija učestvovao u sličnoj misiji pod nazivom Pustinjske istraživačke i tehnološke studije ili pustinjski RATS (D-RATS). Troje astronauta, kao i tim inženjera, živeli su nedelju dana u grupama od po dvoje unutar Nasinog test rovera, vozeći se u blizini kratera SP.

Lav, koji je bio deo tima misije D-RATS na istom roveru 2010. godine, kaže da im ovi testovi omogućavaju da tačno znaju šta je astronautima potrebno, od boljih navigacionih kamera do sistema za rehidraciju hrane. Visoko na listi želja je i toalet bolji od onog kakav je u trenutnom modelu, koji se sastoji od serije višeslojnih plastičnih kesa. "Nema dovoljno eliminatora neprijatih mirisa na svetu koji mogu da ubiju mirise koji dolaze iz skladišta sopstvenog otpada koji stoji na sobnoj temperaturi", kaže on.

Pustinjski RATS i JETT3 su najnovije analogne misije u lancu koji traje decenijama unazad. U stvari, za Kardmanovu, JETT3 je bio neka vrsta naučnog povratka kući. Godine 2009, dok je bila studentkinja na Univerzitetu Severna Karolina u Čepel Hilu, bila je deo naučnog tima za misiju D-RATS. Trinaest godina kasnije, sa druge strane kontrole misije, ona vidi svetlu budućnost Nasinih lunarnih ambicija.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka