Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kako znamo koliko je star univerzum? Prema poslednjim procenama taj broj iznosi 13,8 milijardi godina

Autor Aleksandra Cvetić

Poslednje procene govore da je univerzum star oko 13,8 milijardi, a svi se pitaju kako naučnici dolaze do ovog odgovora.

 Univerzum_543360034.jpg Izvor: Shutterstock

ŠIROM SVEMIRA nalaze se rasute zvezde i njihovi ostaci, galaksije, ali i drugi objekti koji su stari milijarde i milijarde godina. Iako naučnici danas smatraju da starost univerzuma iznosi oko 13,8 milijardi godina - mnogi se pitaju kako su došli do tog odgovora? Naučnici objašnjavaju da starost univerzuma možemo delimično odrediti analizom svetlosti i drugih izvora zračenja koja putuju kroz njegove udaljene delove, ali i da kako tehnologija napreduje tako dobijamo sve detaljnije odgovore na ovo pitanje. 

Još tokom 1920-ih, astronom Edvin Habl je osmislio način da otkrije rastojanje između objekta, na osnovu toga koliko dugo je potrebno njihovoj svetlosti da stigne do Zemlje a potom i koliko brzo se udaljava od nas. Ova metrika je danas poznata kao Hablova konstanta i uz pomoć nje je moguće objasniti širenje univerzuma. Takođe, prema mišenjenju astronoma iz NASE Hablova konstanta je veća kod objekta koji su udaljeniji i obrnuto, što sugeriše da se širenje univerzuma ubrzava - ali i da je procenjenu starost univerzuma teže dokazati.

Nakon procene podataka koje su prikupile ESA-ina letelica Plank i svemirski teleskopa Atakama u Čileu, grupa naučnika je 2020. godine objavili da je svemir star oko 13,8 milijardi godina. A svoju tvrdnju zasnivaju na činjenici da se svetlost iz kosmičke mikrotalasne pozadine pojavila 400.000 godina nakon Velikog praska.

Drugim rečima, univerzum je prvobitno bio užarena plazma, u kojoj su se fotoni vezivali za elektrone. Kada se dovoljno ohladio fotoni su oslobodili elektrone, napustili plazmu i raspršili se po svemiru - formirajući ono što je sada poznato kao kosmička mikrotalasna pozadina. Dakle, merenjem koliko je udaljena takva rasejana svetlost, naučnici dobijaju procenu koliko je svemir star.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 4

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Srb

Ko kaže da znamo? Laže bre...

Други поглед

У Светој књиги хиндуизма Багавад Гити (Боговодећој књиги/ србски назив, не знам одакле), гл.8, стих 17 (иначе најстаријој религији света по мени) каже се да космички дан Браме има 4 yuga (времена) са укупно хиљаду циклуса. Брамин дан траје 4 милијарде и 320 милиона земаљских година. Пише да Космос живи 100 Браминих година - и кад се све прерачуна на 360 дана (дан + ноћ) то је 311 билиона и 40 милијарди земаљских година (ово је ликчни рачун на основу предходних чињеница, па је донекле услован, не много). Ми сад живимо у добу Kali Yuge, последњем Брамином времену које траје 432 000 год. - па ви сад видите колико је стар Умиверсум, где је ваш рачун а где ово?

Srb

@Други поглед I to sve "po tebi"? Lepo...😆

Najnovije

Priroda

Nauka