Kako je nastao Mesec? Kompjuterske simulacije sugerišu da je nekada bio deo naše planete

17.10.2022 10:13

Autor Aleksandra Cvetić 17.10.2022 10:13

Naučnici su simulacijama i uz pomoć popularne teorije došli do odgovora na pitanje koje ih je dugo mučilo.

Izvor: Shutterstock

NIL ARMSTRONG JE PRE VIŠE od pola veka postao prva osoba koja je koračala po mesečevoj površini, a ova i sledeće misije su imale za cilj da prikupe što više uzoraka koji bi nam nešto više rekli o nastanku i evoluciji ovog nebeskog tela. Ipak, uprkos svim istraživanjima, decenijama je ostalo nejasno - kako je tačno nastao? Iako postoji nekoliko popularnih teorija na ovu temu, nijedna od njih nije uspela da objasni njegovu orbitu i relativno visok početni ugaoni momenat.

Međutim, nakon skorašnjih istraživanja ovo bi ipak moglo da se promeni. Tim naučnika iz Nasinog istraživačkog centra u Silicijumskoj dolini je u saradnji sa naučnicima iz Engleske započeo niz novih analiza koje su rekonstruisale načine na koji je Mesec mogao da nastane i na iznenađenje mnogih ovo se najverovatnije desilo za svega par sati.

Sudar protoplanete i Zemlje

Istraživači predvođeni Jakobom Kegerajsom iz Nasinog istraživačkog centra radili su na kompjuterskim simulacijama zasnovanim na najpopularnijoj teoriji o formiranju Meseca - prema kojoj se Zemlja pre oko 4,5 milijardi godina sudarila sa protplanetom veličine Marsa, nakon čega su odlomljene krhotine formirale "prsten" oko naše planete od kog je naknadno nastao naš prirodni satelit. Jedini problem u vezi nje je bio što ona nije mogla da objasni mesečeve osobine.

Ali sada je uz pomoć novih simulacija i stare teorije tim naučnika uspeo da rekonstruiše sudar Zemlje sa protoplanetom i stvori preko 400 različitih scenarija ovog događaja koji su objasnili kako je došlo do mesečevog velikog ugaonog momenta i orbite nagnute ka ekvatoru. Konačni rezultat ih je iznenadio - jer je sugeruisao da je Mesec morao da se formira od stena koje su se odlomile prilikom sudara dve planete i to velikom brzinom. Naime, protoplaneta Teja je udarila u prvobitnu Zemlju pod uglom od 45 stepeni. Tom prilikom se odvajaju stene sa obe planete koje su se pod uticajem gravitacionih sila premestile dalje i za pet sati stabilizovale u novoj orbiti, dok se veća količina vratila nazad na našu planetu i "spojila" sa njom.

"Što više saznajemo o tome kako je Mesec nastao, to više saznajemo o evoluciji naše Zemlje", kako tvrdi astrofizičar i koautor studije Vinsent Eke. "Njihove priče su povezane - i takođe bi mogle da rasvetle promene na drugim planetama koje su pretrpele slične sudare."