Kako su drevne bakterije na Zemlji dovele do razvoja života, a na Marsu ga ugušile? Razlika je u jednoj stvari

Mikrobi koji su među prvima naselili naše okeane su nađeni i na Marsu, naučnici sugrišu kako im oni mogu pomoći da bolje razumeju evoluciju i klimatske promene na ovoj planeti.

Izvor: Shutterstock

Od tada pitanja o životu na Marsu ne jenjavaju, a tim francuskih i američkih istraživača sada smatra da su u njegovoj kori našli mikrobe vrlo slične bakterijama kakve imamo na Zemlji. Ta vrsta bakterija na našoj planeti se hrani vodonikom a kao nusproizvod izbacuje metan - zbog čega se nazivaju i hidrogenetrofnim, a smatra se da su nekada davno bile među prvim organizmima koji su naselili naše okeane. 

"Marsova kora je nekada pružala uslove za razvoj mikrobiotskog života. A porozni slani regolit je stvarao zaklon od ultravioletne i kosmičke radijacije", navodi se u studiji. Kako bi otkrili da li i u kojoj meri su ove bakterije naseljavale njegovu površinu iskoristili su klimatske modele tokom noahijana - geološkog perioda Marsa kada su na njemu postojale ogromne površine vode a koji je trajao od pre 4,5 do 3,5 milijarde godina. 

Modeli su pokazali da su hidrogenotrofi nekada mogli da se razvijaju u zemljištu, ali s obzirom da je njihov dominantniji gas bio vodonik - proračuni su da je za 100.000 do 500.000 godina aktivnost ovih bakterija izmenila klimu na Marsu. Sve ovo je dovelo do stvaranja efekta hlađenja i pada temperature sa 15,5 stepeni na -12 stepeni Celzijusa. Posledično, ovo je dalje doprinelo formiranju još veće količine leda, što je prouzrokovalo povlačenje mikroba ispod površinskih slojeva.

Scenario skroz drugačiji od onog koji se odvijao na Zemlji, gde su hidrogenotrofne batkerije zapravo dovele do održavanja globalne temperature. Naučnici objašnjavaju da su ključnu razliku predstavljale početne atmosferske prilike. Na Marsu je atmosferom dominirao ugljen-dioksid, a vodonik je bio snažniji gas sa efektom staklene bašte. Dok je na Zemlji azot dominirao atmosferom, a metan bio snažniji gas sa efektom staklene bašte.

Studija je objavljena u časopisu Nature Astronomy.