Optička varka ili nešto drugo? Svemirski teleskop Habl fotografisao dve galaksije udaljene milionima svetlosnih godina

20.09.2022 08:25

Novi snimak svemirskog teleskopa Habl kako astronomi tvrde ne predstavlja ono što se čini na prvi pogled - sudar dve galaksije, a evo kako to znaju.

Izvor: ESA/Hubble & NASA, W. Keel

Mesecima unazad astronomi iz NASA-e nas obaveštavaju o detaljima sa snimaka koje je napravio svemirski teleskop Džejms Veb, njegove neverovatne fotografije demonstriraju koliko je tehnologija napredovala a u budućnosti se očekuje da će istraživači uz pomoć njega otkriti mnoge tajne Univerzuma. Međutim, iako je svemirski teleskop Habl lansiran u nisku Zemljinu orbitu čak 1990. godine, on se i danas smatra jednim od najsveobuhvatnijih alata za pogled u dubok svemir, a mnogi tvrde da od njega još uvek možemo da očekujemo neverovatne snimke među kojima je i najnovija slika na kojoj su prikazane dve udaljene galaksije.

Udaljene više od milijardu svetlosnih godina SDSS J115331 i LEDA 2073461, galaksije u tami izgledaju kao da su uhvaćene u činu sudara. Ipak uprkos izgledu, naučnici dodaju da one uopšte ne komuniciraju i dodaju da su one veoma udaljene, ali da njihovo poravnanje predstavlja koincidenciju koja je uhvaćena kamerama na svemirskom teleskopu, i sugerišu da je ovo dokaz koliko se svakom snimku mora pristupiti sa dodatnim oprezom kada je blizina tj. udaljenost među svemirskim objektima u pitanju.

Izvor: ESA/Hubble & NASA, W. Keel

Iako je poznato da se galaksije u svemiru često sudaraju u svemiru ima mnogo prostora, stoga naučnici moraju da budu oprezni kada tumače objekte u njima. Kao i da odgovorena pitanje: Da li su u interakciji ili se preklapaju sa velikom razdaljinom između?

Astronomi tvrde da je udaljenost jedno od najvažnijih oruđa kada se tumači Univerzum oko nas, jer ako ne znamo kolika je onda ne možemo odrediti ni masa i svetlost većini objekata. Ali dolazak do tog podatka uopšte nije jednostavna stvar, jer samo posmatranjem ne možete odrediti udaljenost. Jedan od pouzdanih načina da se izračuna je supernova tipa Ia ili ukoliko su u putanju veoma bliski objekti mogu se iskoristiti podaci o paralaksi - način na koji se objekti kreću.

Međutim, nakon određene udaljenosti, pojedinačni objekti postaju sve teže uočljivi. Dakle, naučnici se u tim slučajevima oslanjaju na druge alate, kao što je određivanje na koji način se prilikom širenja Univerzuma proteže svetlost iz tih udaljenih objekata - tako znamo i da se SDSS J115331 i LEDA 2073461 nisu sudarile. Takođe, oni dodaju da iako im ove galaksije koje se preklapaju možda neće pomoći da bolje razumeju galaktičke sudare i spajanja, one su i te kako korisne za razumevanje spiralnih galaksija - prostor između njih je bolje osvetljen i mogu se videti detalji u međuzvezdanoj prašini.