Naučnici otkrili kako su heksagonalni dijamanti "doputovali" na Zemlju? Jedna njihova karakteristika se posebno proučava

Heksagonalni dijamanti su sačinjeni od ugljenika, ali za razliku od običnih njihova struktura je drugačija što im daje posebne karakteristike koje se još uvek ispituju u laboratorijskim uslovima.

Izvor: Profimedia

Alan Salek sa Univerziteta RMIT u Melburnu je bio deo tima koji ih je našao u četiri meteorita iz Afrike, na kojima su neki od kristala bili veličine do mikrometra - prethodna otkrića su se merila u nanometrima. On je objasnio da je ovo zaista uzbuddljivo otkriće jer danas još uvek mnogi naučnici sumnjaju u njihovo postojanje, a jedan od razloga je i taj što se ne pojavljuju na Zemlji. 

"To je važno otkriće jer sada imamo veće uzorke iz kojih možemo dobiti bolju predstavu o tome kako su nastali i možda ponoviti taj proces u laboratoriji", kaže Salek.

Takođe, naučnike je interesovalo i odakle su stigli ovi kristali, pa su rešili da ispitaju hemijski sastav meteorita kojim su "doputovali" na Zemlju. Utvrđeno je da su njihovi vanezmaljski domovi najverovatnije unutrašnjosti patuljastih planeta, a moguće je i da su nastale reakcijom koja se događa između grafita i superkritične tečnosti vodonika, metana, kiseonika i sumpornih hemikalija. 

Istraživač Endi Tomkins sa Univerziteta Monaš u Melburnu sugeriše da je do ovog procesa došlo najverovatnije kada se asteroid srušio na patuljastu planetu i razbio na fragmente, koji su naknadno pali na Zemlju.  

"Kada se planeta raspala, bilo je to kao kada skinete poklopac sa boce Koka-kole, otpušten je pritisak i on je u kombinaciji sa visokim temperaturama doveo do oslobađanja ove superkritične tečnosti", kaže Tomkins. I dodaje da se na sličan način prave i obični dijamanti u laboratorijama - zagrevanjem grafita gasovima kao što su vodonik i metan, što najverovatnije znači da bismo uz nekoliko manjih korekcija mogli da proizvedemo i lonsdaleit u njima. 

Pretpostavka za sada je da su heksagonalni dijamanti zbog svoje strukture i do 60 posto tvrđi od običnih, ali na ovu temu će naučnici tek nešto više moći da kažu po završetku analiza. Ukoliko se ispostavi tačnim, ovo bi moglo da dovede do njegove široke primene u industriji - za pravljenje testera i drugih mašinskih delova za koje je bitno da budu čvrsti.