Ledeni pokrivač na Jupitervom mesecu je formiran od snega koji lebdi ka gore? Naučnici se spremaju za misiju na Evropu

Naučnici se uveliko spremaju za misiju na Jupiterov mesec Evropu i tvrde da sada znaju kako nastaje ledeni pokrivač na njemu, ali i da to saznanje sugeriše da li je život na njemu moguć.

Nebesko telo koje je takođe godinama zbunjivalo istraživače je i Jupiterov mesec Evropa, sastavljen pretežno od silikatnih stena na čijoj površini se nalazi ledena kora koja blista narandžastom bojom. Međutim, oni sada tvrde da su odgonetnuli jednu od njegovih tajni i prilično je neobična. 

Svemirski ledeni okean 

Ako uzmemo u obzir da je Evropu otkrio još Galileo Galilej početkom 17. veka, onda se slobodno može reći da ona za istraživače već stotinama godina unazad predstavlja jedan od najintrigantnijih objekata u Sunčevom sistemu. A ono što sa sigurnošću znamo je da se ispod njegove kore skriva okean dubine od 60 do 150 km. Iako je površinski - drugi po veličini Jupiterov mesec - manji od Zemlje, pretpostavka je da se na njemu nalazi dvostruko više vode nego na našoj planeti. 

Zbog čega su istraživači sa Univerziteta u Teksasu rešili da detaljnije analiziraju dva glavna načina na koji se led formira ispod ledenih pokrivača na našoj planeti. Prvi oblik je kongelacijski led, koji raste sa površine ledene ploče, dok je drugi frazilni i nastaje u hladnoj vodi nakon što pahulje koje se frormiraju iznad površine, lebde ka gore i ostaju zarobljene ispod leda.

"Kada istražujemo Evropu, zanima nas salinitet i sastav okeana jer je to jedna od stvari koja će uticati na njegovu potencijalnu nastanjivost ili čak vrstu života koja se tamo možda razvila", objašnjava geofizičarka Natali Volfenberger sa Instituta za geofiziku Univerziteta u Teksasu.

Najnovije istraživanje sada otkriva zanimljivu teoriju prema kojoj se ledena kora Evrope najverovatnije sastoji od tzv. frazilnog leda, pahuljastih ledenih kristala koji se mogu videti i ispod ledenih ploča na Antarktiku. Volfenberger ističe da se ovo dešva na drugom najvećem Jupiterovom mesecu, jer ima nizak temperaturni gradijent. Što takođe navodi na zaključak da ima i drugačiji sastav nego što se ranije mislilo, pošto je poznato kako je frazilni led dosta "čistiji" od kongleracijskog i sadrži samo 0,1 posto soli. 

Prema najavama NASA-e, oni bi u novembru 2024. godine trebali da lansiraju svemirsku letelicu čija misija će biti da utvrdi da li na ovom mesecu postoji mogućnost za razvoj života. U međuvremenu naučnici sa Univerziteta u Teksasu razvijaju radar koji bi mogao da prodre kroz njegovu koru i istraži i druge tajne koje se kriju u okeanu. 

Istraživanje je objavljeno u časopisu Astrobiology.