Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Početak avgusta donosi SOLARNU OLUJU: Da li treba da se zabrinemo?

Autor Aleksandra Cvetić

Naučnici očekuju da će Zemlju 3. avgusta "pogoditi" solarna oluja jačine G1.

 Solarna oluja Izvor: Shutterstock

BRZI SOLARNI VETROVI koji dolaze iz "rupe" u sunčevoj atmosferi bi 3. avgusta trebali da udare u Zemljino magnetno polje. To će prema mišljenju naučnika izazvati manju geomagnetnu oluju.

Koronalne rupe su oblasti u gornjoj atmosferi Sunca gde je plazma naše zvezde hladnija i manje gusta. Iz njih linije magnetnog polja šalju zrake ka svemiru, koji putuju brzinom od 2,9 miliona kilometara na sat.

Na planetama sa jakim magnetnim poljima, kao što je naša, ovi zraci se apsorbuju i izazivaju geomagnetne oluje. Tom prilikom, Zemljino magnetno polje se kompresuje pod talasima visokoenergetskih čestica. One se dalje spuštaju niz linije magnetnog polja u blizini polova i "pomeraju" molekule u atmosferi, oslobađajući energiju usled kojih nastaje polarna svetlost.

Geomagnetna oluja koja je predviđena za sutra ima potencijal da izazove manje smetnje u energetskim mrežama i da utiče na neke satelitske funkcije. Međutim, ona će doneti i auroru koja će biti uočljiva od Mičigena do Mejna.

Naučnici smatraju da je najveća zabeležena solarna oluja tokom savremene istorije bila Karingtonov događaj iz 1859. godine, koji je oslobodio energiju kao 10 milijardi atomskih bombi od 1 megatona. Nakon što je udario u Zemlju, snažan tok solarnih čestica spržio je telegrafske sisteme širom sveta i izazvao aurore koje su bile vidljive sve do Kariba. Naučnici upozoravaju da bi ponavljanje sličnog događaja izazvalo neprocenljivu štetu i nestanak struje - sličan onome u kanadskoj provinciji Kvebek iz 1989. godine.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka