Početak avgusta donosi SOLARNU OLUJU: Da li treba da se zabrinemo?

Naučnici očekuju da će Zemlju 3. avgusta "pogoditi" solarna oluja jačine G1.

Izvor: Shutterstock

Koronalne rupe su oblasti u gornjoj atmosferi Sunca gde je plazma naše zvezde hladnija i manje gusta. Iz njih linije magnetnog polja šalju zrake ka svemiru, koji putuju brzinom od 2,9 miliona kilometara na sat.

Na planetama sa jakim magnetnim poljima, kao što je naša, ovi zraci se apsorbuju i izazivaju geomagnetne oluje. Tom prilikom, Zemljino magnetno polje se kompresuje pod talasima visokoenergetskih čestica. One se dalje spuštaju niz linije magnetnog polja u blizini polova i "pomeraju" molekule u atmosferi, oslobađajući energiju usled kojih nastaje polarna svetlost.

Geomagnetna oluja koja je predviđena za sutra ima potencijal da izazove manje smetnje u energetskim mrežama i da utiče na neke satelitske funkcije. Međutim, ona će doneti i auroru koja će biti uočljiva od Mičigena do Mejna.

Naučnici smatraju da je najveća zabeležena solarna oluja tokom savremene istorije bila Karingtonov događaj iz 1859. godine, koji je oslobodio energiju kao 10 milijardi atomskih bombi od 1 megatona. Nakon što je udario u Zemlju, snažan tok solarnih čestica spržio je telegrafske sisteme širom sveta i izazvao aurore koje su bile vidljive sve do Kariba. Naučnici upozoravaju da bi ponavljanje sličnog događaja izazvalo neprocenljivu štetu i nestanak struje - sličan onome u kanadskoj provinciji Kvebek iz 1989. godine.