Udaljena je od Zemlje 3000 svetlosnih godina: Uočena pulsar crna udovica, sa pratiljama koje zbunjuju naučnike

Svemirski skup udaljen od nas 3000 do 4000 svetlosnih godina koji je nedavno uočen u tami galaksije, je možda do sada nezabeležen fenomen.

Pulsari - crne udovice - su jako redak fenomen, poznato nam je samo desetak njih u Mlečnom putu. A izgleda da je ovaj novootkriveni jedan od najekstremnijih i najbizarnijih primera do sada, piše Science Alert, a prenosi Index.

 Pulsari - svemirski svetionici

Njih dvoje - ZTF J1406+1222, imaju najkraći orbitalni period do sad zabeležen, pri čemu crna udovica i njena susedna zvezda naprave krug jedna oko druge za 62 minute.

Što je još čudnije, čini se da skupu pripada i treća zvezda kojoj, zbog njene udaljenosti, treba otprilike 12.000 godina da ih obiđe.

"Ovaj sastav je zaista jedinstven za crnu udovicu jer smo ga pronašli pomoću vidljivog spektra svetlosti - a ima takve suputnike i jer se nalazi u galaktičkom centru", rekao je fizičar Kevin Burdž sa MIT-ja.

Pulsari nastaju nakon smrti ogromnih zvezda, pri čemu se one uruše i pretvore u neutronske. Kada neutronske zvezde imaju snažna magnetska polja i brzo se vrte oko svoje ose, nazivamo ih pulsarima.

Takva tela liče na svemirske svetionike. Okreću se oko svoje ose i ka nama izbacuju X i gama-zrake u intervalima od nekoliko milisekundi do nekoliko sekundi. Starenjem, pulsari gube energiju, rotacija im se usporava, magnetsko polje slabi i nakon 10 do 100 milijona godina postaju teško primetne neutronske zvezde.

Crna udovica

Ali, ako im se dovoljno približi druga zvezda, pulsar može - poput nekog divovskog parazita - polako iz nje isisavati materijal dok je kompletno ne pojede.

"Ovi sastavi se zovu crne udovice zbog načina na koji pulsar konzumira obližnju zvezdu, baš kao što pauk jede svog partnera", rekao je Burdž.

Astronomi su pre pronalazili ovakve sastave uz pomoć gama-zraka ili X-zraka - visokofrekventnog zračenja koje emituje sam pulsar. Ali naučnici su sada upotrebili drugačiju metodu i otkrili ZTF J1406+1222 korišćenjem vidljive svetlosti.

Ispostavilo se da "dnevna" strana zvezde pratilje koja je uvek istom stranom okrenuta prema crnoj udovici, postaje mnogo toplija od noćne strane.

Ne samo da se pulsar i njegov plen nalaze u najmanjem kanibalističkom orbitalnom periodu do sada zabeleženom, već su naučnici videli da sastav prati još jedna - hladna patuljasta zvezda, za koju se čini da kruži oko njih svakih 12.000 godina.

Kako nešto tako može nastati?

Ako se potvrdi ovaj nalaz, to bi bio prvi put da je otkriven trostruki sastav crne udovice, što povlači pitanje kako je tako nešto uopšte moglo nastati. Na temelju dosadašnjih zapažanja, Burdž i njegove kolege imaju nekoliko ideja o procesu formiranja takvog sastava.

Naime, binarni sastavi crne udovice nastaju iz guste konstelacije starih zvezda poznatih kao kuglasti skup. Vodeća hipoteza pretpostavlja da je gravitacija crne rupe u središtu naše galaksije možda razdvojila kuglasti skup - koji je na neki način zalutao u to područje, a da je trostruka crna udovica uspela preživeti taj proces.

Ali, postoji jedan problem kod ovog otkrića. Naime, naučnici su detektovali ZTF J1406+1222 pomoću vidljivog svetla, ipak kada su pokušali da registruju gama i X-zrake, nisu ništa videli: Što zapravo ukazuje na to da se uopšte ne radi o crnoj udovici.

"Ono što znamo sigurno jeste da postoji zvezda sa dnevnom stranom koja je mnogo toplija od noćne, a koja kruži oko nečega 62 minuta. Sve ukazuje na to da se radi o binarnom obliku crne udovice. Ali tu još ima nekih nerazašnjenih stvari pa je čak moguće da smo zapravo otkrili neki sasvim novi fenomen", kazao je Burdge.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature.