Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Mesec znao tajne navodnjavanja pre ljudi? Vodeni joni sa Zemlje "tuširaju" Mesec

Najnovija naučna istraživanja su odgonetnula još jedan od načina kako je voda dospela na Mesec.

 Navodnjavanje Meseca Izvor: Shutterstock

Joni vodonika i kiseonika koji izlaze iz gornjih slojeva atmosfere naše planete, a zatim se sjedinjuju na Mesecu, mogli su da stvore čak 3.500 kubnih kilometara površinskog permafrosta ili podzemne tečne vode, kažu naučnici.

Naučnici pretpostavljaju da se joni vodonika i kiseonika potiskuju na površinu Meseca dok Mesec prolazi kroz rep Zemljine magnetosfere (mehur u obliku suze oko Zemlje na koji utiče njeno magnetno polje). To se dešava pet dana tokom svakog lunarnog meseca, piše RTS.

Možda će vas interesovati i:

Zbog Sunčevog solarnog vetra koji gura ovaj mehur, neke od Zemljinih linija magnetnog polja su prekinute: samo su na jednom kraju vezane za planetu.

Kada Mesec ometa rep Zemljine magnetosfere, neke od ovih prekinutih veza se fiksiraju, što dovodi do toga da joni vodonika i kiseonika koji su prethodno pobegli iz Zemljine atmosfere iznenada jure nazad ka njoj.

"Kao da je Mesec pod tušem - pljusak vodenih jona koji se vraća na Zemlju, pada na površinu Meseca", objašnjava geofizičar Gunter Kletečka sa Univerziteta Ferbanks na Aljasci.

Pošto Mesec nema magnetosferu, kada joni udare u njegovu površinu, stvara se permafrost, pretpostavljaju istraživači. Deo tog leda, zahvaljujući različitim geološkim procesima, mogao bi da dospe ispod površine i pretvori se u vodu u tečnom stanju.

Istraživači sugerišu da je tokom milijardi godina, još od perioda kada su rana Zemlja i Mesec bili pod stalnim udarima drugih nebeskih tela koja su jurila kroz svemir, došlo do nagomilavanja ovih jona.

Gravitacioni podaci sa Nasinog lunarnog orbitera "Rekonaisens" (Reconnaissance) korišćeni su da se izbliza sagledaju polarni regioni Meseca i nekoliko velikih kratera. Tim je uočio anomalije koje bi mogle ukazivati na rasede u stenama u kojima je bilo moguće da bude zarobljen permafrost.

"Proračuni sugerišu da se nekoliko hiljada kubnih kilometara vode možda akumuliralo na ovaj način ispod površine Meseca u poslednjih tri i po milijarde godina".

Iako je voda na Mesec verovatno dospela iz nekoliko izvora – uključujući reakcije vodonika i kiseonika izazvane solarnim vetrovima, smatraju naučnici – veliki deo je možda stigao na ovaj način.

Predviđena akumulacija bila bi dovoljna da napuni jezero Hjuron u Severnoj Americi. Zaštita koju pružaju krateri i pukotine u stenama sprečavaju da voda isparava nazad u svemir.

Pošto Nasa planira da uspostavi dugotrajno ljudsko prisustvo na Mesecu, podrazumeva se da buduća lunarna stanica treba da bude u blizini nekog izvora vode. Najnovije istraživanje bi moglo da pomogne stručnjacima gde da postave tu stanicu.

"Pošto Nasin Artemis tim planira da izgradi bazni kamp na južnom polu Meseca, joni vode koji su nastali pre mnogo eona na Zemlji mogu se koristiti u sistemu za održavanje života astronauta", navodi profesor Kletečka.

Istraživanje je objavljeno u Scientific Reports.

Možda će vas interesovati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka