Naučnici otkrili deo svemira sa 14 proždrljivih supermasivnih crnih rupa

Naučnici se nadaju da će im najnoviji podaci odgonetnuti misterije univezuma i formiranje klastera u ranim fazama.

Tokom osmodnevne analize podataka, zaključili su i da u ispitivanim galaksijama postoji mnogo veći broj crnih rupa nego što je to slučaj sa drugim delovima svemira, navodi Science Alert.

Kosmičko podne

U centru galaksije Spajderveb, nalazi se protoklaster koji je dobio ime po njoj, u kom se nalazi rastuće jato galaksija čija svetlost putuje 10,6 milijadri svetlosnih godina do nas. 

Galaksija se vraća u "kosmičko podne", što je period kosmičkog vremena koji se desio 2-3 milijarde nakon Velikog praska u kojem su galaksije formirale zvezde velikom brzinom.

Danas je jato Spajderveb trebalo je da evoluira u masivno, stabilno, gravitaciono vezano jato galaksija.

Proučavanje takvih vrsta klastera dok su još u ranim fazama formiranja, trebalo bi da pruži uvid u evoluciju strukture Univerzuma.

Takođe nam može reći više o procesima koji utiču na stope formiranja zvezda i aktivnost supermasivne crne rupe (SMBH), koji se događaju unutar klastera galaksija.

Pošto mi zapravo još uvek ne znamo kako se jata galaksija razvijaju, teško je utvrditi koje grupe su pravi protoklasteri, a koje se verovatno neće promeniti.

Iz tog razloga, načnici traže zanimljive i neobične primere kroz galaksiju, koje ukazuju na aktivnosti povezane se evolucijom i koje su potvrđene na više načina.

14 supermasivnih crnih rupa

Prožimanje materijala unutar crnih rupa, koje inače ne emituju svetlost, prenosi visokoenergetsko svetlo koje do nas plamti kroz svemir.

Naučnisi su uočili i da na područjima u svemiru, koja su od nas udaljena 11,3 miliona svetlosnih godina, 14 galaksija koje emituju X-zrake, što ukazuje na to da se u njima nalaze aktivne supermasivne crne rupe.

Takođe su zaključili i da 1/4 najvećih galaksija u ovom protogalktičkom jatu, ima aktivne supermasivne crne rupe, što je prema njihovim rečima pet do dvadeset puta više od proseka.