Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Intezivan i nasilan proces: Habl otkrio planetu veću od Jupitera koja se formirala na neuobičajen način

"Priroda je pametna; može da napravi planetu na različite načine", rekao je Tein Kari, vodeći istraživač studije.

 Formiranje planete Izvor: Shutterstock

Nasin svemirski teleskop Habl snimio je dokaze o formiranju protoplanete slične Jupiteru kroz nešto što istraživači opisuju kao "intenzivan i nasilan proces". Ovo otkriće podržava teoriju o kojoj se dugo raspravljalo o tome kako se formiraju planete poput Jupitera, nazvanu "nestabilnost diska".

Planeta u nastajanju je ugrađena u protoplanetarni disk prašine i gasa sa jasnom spiralnom strukturom koja se vrti oko mlade zvezde za koju se procenjuje da je stara oko 2 miliona godina. To je otprilike starost našeg Sunčevog sistema (starost Sunčevog sistema je trenutno 4,6 milijardi godina.)

Možda će vas zanimati i:

"Priroda je pametna; može da napravi planetu na različite načine", rekao je Tein Kari, vodeći istraživač studije iz tima koji upravlja Subaru teleskopom i Eureka Sajentifika.

Sve planete su napravljene od materijala koji je nastao u kružnom disku. Dominantna teorija o formiranju planeta naziva se "akrecija jezgra", pristup odozdo prema gore gde planete ugrađene u disk rastu iz malih objekata – veličine u rasponu od zrna prašine do gromada – sudarajući se i lepeći dok kruže oko zvezde.

Novoformirana planeta, nazvana AB Aurigae b, verovatno je oko devet puta masivnija od Jupitera i kruži oko svoje matične zvezde na ogromnoj udaljenosti od 8,6 milijardi milja – preko dva puta dalje nego što je Pluton udaljen od našeg Sunca. Na toj udaljenosti bilo bi potrebno mnogo vremena, da se planeta veličine Jupitera formira akrecijom jezgra. Ovo navodi istraživače na zaključak da je nestabilnost diska omogućila ovoj planeti da se formira na tako velikoj udaljenosti. I, to je u upadljivoj suprotnosti sa teorijom o formiranju planeta po široko prihvaćenom modelu akrecije jezgra.

Nova analiza kombinuje podatke iz dva Hablova instrumenta. Ovi podaci su upoređeni sa onima iz najsavremenijeg instrumenta za snimanje planeta pod nazivom SCEkAO na japanskom Subaru teleskopu od 8,2 metara koji se nalazi na vrhu Mauna Kea na Havajima. Bogatstvo podataka iz svemirskih i zemaljskih teleskopa pokazalo se kritičnim, jer je veoma teško razlikovati male planete i složene diskove koji nisu povezani sa planetama.

"Tumačenje ovog sistema je izuzetno izazovno", rekao je Kari. "Ovo je jedan od razloga zašto nam je za ovaj projekat bio potreban Habl – njegova čista slika bolje odvoja svetlost od diska i bilo koje planete."

 hubble_ab_aurigae_b_protoplanet_image.jpg Izvor: NASA, ESA, Thayne Currie (Subaru Telescope, Eureka Scientific Inc.)

I sama priroda je takođe pomogla: ogromni disk prašine i gasa koji se kovitla oko zvezde AB Aurigae nagnut je ka Zemlji.

Kari je naglasio da je Hablova dugovečnost igrala posebnu ulogu u merenju orbite protoplaneta.

Prvobitno je bio veoma skeptičan da je AB Aurigae b planeta. Arhivski podaci iz Habla, u kombinaciji sa slikama iz Subarua, pokazali su se kao prekretnica u promeni njegovog mišljenja.

"Nismo ovo mogli da otkrijemo u roku od godinu ili dve godine", rekao je Kari. "Habl je obezbedio vremensku liniju. Njegovi podaci u kombinaciji sa podacima Subarua, od 13 godina, bilo je dovoljno da se otkrije orbitalno kretanje."

Rezultati istraživanje objavljeni su u izdanju časopisa Nejčr Astronomi 4. aprila.

"Ovo novo otkriće je jak dokaz da se neke planete gasovitih džinova mogu formirati mehanizmom nestabilnosti diska", naglasio je Alan Bos sa Karnegi instituta za nauku u Vašingtonu, DC. "Na kraju, gravitacija je sve što se računa, jer će ostaci procesa formiranja zvezda na kraju biti spojeni gravitacijom da bi se formirale planete, na ovaj ili onaj način."

Razumevanje ranih dana formiranja planeta sličnih Jupiteru pruža astronomima širu sliku o stvaranju našeg solarnog sistema. Ovo otkriće otvara put budućim studijama hemijskog sastava protoplanetarnih diskova poput AB Aurigae.

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka