Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Koliko prirodnih satelita ima Zemlja?

Zamislite da učestvujete recimo u kvizu Milioner i da dobijete pitanje: Koliko Zemlja ima prirodnih satelita? Ponuđeni odgovori su A) jedan B) dva C) tri ?

 Zemljini Trojanci Izvor: NASA/JPL-Caltech/UCLA

Zamislite da učestvujete recimo u kvizu Milioner i da na značajnom pragu dobijete pitanje, iz oblasti za koju mislite da je dosta poznajete. Koliko Zemlja ima pratilaca tj. prirodnih satelita? Ponuđeni odgovori su A) jedan B) dva C) tri D) četiri

Da li biste odgovorili samouvereno ili biste iskoristili neki od džokera jer se čini da je trik pitanje? Istina je da odgovor ipak drugačiji od onoga: Ima jedan prirodni satelit ! Tehnički gledano u ovom trenutku imamo tri prirodna satelita. Dakle, tačan odgovor je pod C.

Možda će vas zanimati i:

Osim Meseca, koji je istini za volju zapravo pravi reprezent tog značenja, postoji grupa prirodnih objekata u blizini Zemlje (NEO) koji su u orbitalnoj rezonanciji za Zemljom. Oni bi se mogli klasifikovati kao "drugi" meseci Zemlje koji je prate kao "Trojanski asteroidi". Trojanski asteroidi su u interakciji s orbitom planete koju slede i mogu biti ispred ili iza planete za koji su vezani. Oni su pronađeni u orbitama oko Jupitera, Saturna, Neptuna, Marsa. Tako je i naša Zemlja je zarobila par njih - srazmerno svom gravitacionom uticaju.

Za sada znamo za dva: 2010 TK7 prečnika od 150 - 500 m i zadnje otkriveni 12. decembra 2020. godine i katalogizovan pod nazivom: 2020 XL5. Čini se da je asteroid tipa C sastavljen uglavnom od ugljenika. Njegov prečnik je oko 1100 m. Da li je dolutao iz glavnog asteroidnog pojasa, iz kojeg je izbačen pod uticajem Jupitera ili međusobnih sudara ostaje nejasno. Ali iako ne znamo otkuda je došao, znamo da će ostati u svojoj sadašnjoj orbiti narednih 4.000 godina u stabilnoj L4 Lagrange tački.

Istina je da mala tela mogu da budu i privremeno uhvaćena u Zemljinoj orbiti na puno kraće vreme. Njih nazivamo Kvazi-satelitima. Njihove orbite su potpuno nestabilne i biće izbačeni u nekom narednom periodu. Poznati trenutni kvazi-sateliti Zemlje su (164207) 2004 GU9, (277810) 2006 FV35, 2014 OL339 , 2013 LX28 i 469219 Kamoʻoalewa.

Tako je 14. septembra 2006. godine otkriven mali objekat od samo 5m u prečniku u gotovo polarnoj orbiti Zemlje. Spekulisalo se da je u pitanju Saturn S-IVB treće faze iz programa Apola 12. Kasnije je utvrđeno da je ipak asteroid u pitanju i označen kao 2006 RH120 . Asteroid je ponovo ušao u Solarnu orbitu nakon 13 meseci i očekuje se da će se vratiti u Zemljinu orbitu nakon 21 godine.

Suprotan primer od gore navedenog, tj zabuni u poreklu - vestački ili prirodni - se desio 2015. Naime u aprilu 2015. otkriven je objekt koji kruži oko Zemlje i prvobitno je označen kao asteroid 2015 HP116 , ali detaljnije istraživanje brzo je pokazalo da je to svemirska sonda Gaia, a otkriće objekta je ubrzo povučeno.

Dana 3. oktobra 2015, otkriveno je da mali objekt, privremeno označen kao WT1190F , kruži oko Zemlje svaka ~23 dana i da je tu najmanje od 2009. na kraju je udario na Zemlju 13. novembra 2015. u 06:18:34.3 UTC (± 1,3 sekunde). Iako nije pozitivno identifikovan ni sa jednim poznatim veštačkim satelitom, njegova procenjena gustina od 0,1 g/cm 3 bila je mnogo niža nego što bi se očekivalo od prirodnog objekta jer čak i voda ima gustinu od 1 g/cm 3. Stoga su astronomi zaključili da je objekt verovatno bio neka vrsta rezervoara za gorivo. Njegov ulazak u Zemljinu atmosferu možete pogledati ovde:

(Behaudin Karić/Astronomski Magazin)

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka