Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

ISTRAŽIVANJE SVEMIRA U 2021: Godina koju su obeležila intenzivna kosmička lansiranja

Do kojih novih otkrića su došli naučnici kada je reč o svemiru u 2021. godini, a koja su sve nova istraživanja započeta?

 Lansiranje rakete Izvor: jody amiet/AFP/Profimedia

Tradicionalno, prvi moj tekst u novoj godini uvek je retrospektiva, presek kroz našu temu u prethodnoj godini. Prošle godine, prvi tekst je započet ovako: 'Panoramu kosmosa 2020. godine mogli bi sažeti u tri reči: koronavirus, SpejsX i Kina. 2020. je bila godina pandemije kovida koja je paralisala svet i imala značajan uticaj na svemirske aktivnosti, iako vrlo neravnomerno, zavisno od zemlje...' Ovu priču bih mogao slično da počnem, sem što treba dodati reč Mars.

Možda će vas zanimati i:

2021. je bila godina koju su obeležila intenzivna kosmička lansiranja:ukupno 145 orbitnih misija. Novi rekord svih vremena koji je srušio rekorde od 114 lansiranja u 2020. i 2018. Čak ni na vrhuncu prvog Hladnog rata nije bilo toliko misija (do sada je godina s najviše lansiranja bila 1967, sa 139 misija). Ovaj vražji ritam predvodila je Kina sa 55 službenih orbitnih lansiranja (38%) i 'SpaceX' sa 31 lansiranjem 'Falcona9' (21%), oba takođe rekordna.

2021. godina je bila obeležena istraživanjem Marsa. Nasin rover 'Perseverance' i kineski 'Zhurong' uspešno su sleteli na Crvenu planetu nakon što su kineski 'Tianwen1' i orbiter Ujedinjenih Arapskih Emirata 'Al Almal' stigli u orbitu Marsa.

2021. je bila i godina u kojoj je Kina lansirala svoju prvu stalnu stanicu i u kojoj je kosmički turizam konačno uspeo da se probije. Prošle godine smo u akciji videli tri broda s posadom: ruski 'Sajuz' (3 misije), američki 'Crew Dragon' (3 misije) i kineski 'Shenzhou' (2 misije).

I naravno, 2021. će ući u istoriju kao godina kada je nakon brojnih kašnjenja svemirski teleskop Džejms Veb konačno poleteo.

2021. je bila ne samo godina sa mnogo lansiranja, već i sa vrlo malo neuspeha, proporcionalno govoreći. Sa izuzetkom probnog lansiranja ruske 'AngareA5', koja je pretrpela kvar svojeg dodatnog stepena Persej, ili neuspeha indijske rakete GSLVMark 2, ostali kvarovi su bili u misijama mikroraketa.

Kina

Kina je lani srušila sve vlastite rekorde u lansiranju. Službeno je izvela 55 orbitnih misija, iako Sjedinjene Države insistiraju da je ova azijska zemlja izvršila tajanstveni vojni test hipersonične letiilice o čemu u ovom trenutku nema nezavisnih dokaza. U svakom slučaju, Kina daleko premašuje svoj prethodni rekord od 39 orbitnih lansiranja ostvarenih 2020. i 2018. Postignuće ima još veći značaj ako uzmemo u obzir da su svi bitniji korisni tereti poslati u orbiti bili sateliti domaće proizvodnje, od kojih su mnogi bili delovi konstelacija za promatranje Zemlje.

Takođe, ne zaboravimo da do pre manje od decenije Kina nije prelazila dvadesetak lansiranja godišnje. Već godinu dana najviše lansiranja izvele su stare rakete serije Dugi marš bazirane na hipergoličnim gorivima – CZ-2, CZ-3 i CZ-4, dok su nove rakete klase Dugi marš na bazi keroloxa – CZ-5, CZ-6. Rakete CZ-7 i CZ-8 uzletele su 'samo' devet puta.

Kina je postala druga zemlja nakon Sjedinjenih Država koja upravlja roverom na površini Marsa

Bez sumnje, najrelevantnije kinesko svemirsko postignuće prošle godine bio je dugoočekivani razvoj nove Kineske kosmičke stanice (CSS), druge stalne stanice u orbiti uz ISS. U aprilu je modul Tianhe poslat u orbitu uz pomoć rakete CZ-5B, a tokom čitave godine lansirani su teretni brodovi Tianzhou 2 i Tianzhou 3 svojim nosačima CZ-7, kao i dva broda s posadom Shenzhou 12 i Shenzhou 13 sa CZ-2F.

To je prvi put da je Kina lansirala dve misije s posadom u istoj godini, a uz to je uspela da obori svoje rekorde u boravku u orbiti. Šest kineskih astronauta izvelo je četiri svemirske šetnje – još jedan rekord – uključujući prvu koju je izvela kineska astronautkinja Vang Japing.

Na polju bespilotnih misija, Kina se istakla uspehom Marsove sonde Tajven 1, prve velike kineske misije u duboki svemir. Tajven 1 je uspeo da u februaru uđe u orbitu oko Marsa, a 14. maja sletni stepen s roverom Džurong uspešno je sleteo u Utopia Planitiu. Ovim uspehom Kina je postala druga zemlja nakon Sjedinjenih Država koja upravlja roverom na površini Marsa. S druge strane, broj kineskih novih privatnih kosmičkih kompanija (NewSpace) i komercijalnih projekata eksplodirao je 2021, tako da 2022. obećava mnogo u tom pogledu.

Možda će vas zanimati i:

Sjedinjene Američke Države

Još jedne godine SpejsX je bio na naslovnim stranama. Testiranje prototipova Staršipa u objektima Starbase (Boca Chica, Teksas) kulminiralo je u maju spektakularnim skokom i uspešnim spuštanjem SN15. U julu smo nakratko mogli da vidimo ujedinjene 'Super Heavy' i 'Starship', iako se, ipak, prvo orbitno lansiranje Staršipa, obećano od strane Elona Maska, nije konačno dogodilo 2021. te ćemo morati da čekamo do 2022. da se to ostvari.

Sa svoje strane, Falkon 9 je izveo 31 let, što je novi rekord. 17 od ovih lansiranja – više od polovine – bilo je posvećeno postavljanju Starlinkovim satelitima u orbitu, tako da megakonstelacija već ima 1678 jedinica tipa v1.0 i 152 tipa v1.5 u orbiti, sa ukupno 1465 operativnih jedinica.

Još tri lansiranja Falkona9 korišćena su za lansiranje brodova 'Crew Dragon' u misijama na ISS 'Crew-2' i 'Crew-3', uz turističku misiju 'Inspiration4', prvi orbitalni let koji su činili isključivo neprofesionalni astronauti. Prošle godine, SpejsX je uspeo da sačuva prve stepene svojih raketa 100 puta i sačuva i ponovo lansira jedan isti stepen (B1057) više od deset puta.

Na ničije iznenađenje, prvo lansiranje rakete SLS i svemirskg broda Orion u misiji Artemis I odgođeno je za 2022. Zauzvrat, NASA nam je poklonila spektakularno spuštanje i sletanje rovera Perseverans, najsloženijeg vozila ikada poslatog na površinu Marsa (u pratnji helikoptera Indženuiti). Prvi put smo putem brojnih kamera smeštenih na brodu mogli da gledamo ovu neverovatnu sekvencu.

Nasine sonde nastavljaju da istražuju Sunčev sistem, od solarne sonde Parker u blizini Sunca do sonde Juno oko Jupitera. Osim toga, kosmička agencija je lansirala sonde DART i Lusi, kao i rentgenski teleskop IXPE. No, šlag na torti je nesumnjivo bilo uspešno lansiranje Veba zahvaljujući evropskoj raketi Ariani 5.

Naravno, ne smemo da zaboravimo ni dve kompanije za svemirski turizam Virdžin Galaktik i Blu Oridžin. Virdžin Galaktik je postala poznata 2021. godine po tome što je prva lansirala svog putnika, milijardera Ričard Brenson, blizu granice svemira zahvaljujući svemirskom avionu Spejsšip. Nasuprot tome, Blu Oridžin je prošle godine uspeo da izvede tri misije Nju Šeparda s ljudskom posadom, uključujući prvi let sistema s ljudskom posadom, u kojem je putovao i sam vlasnih Džef Bezos.

Rusija

Za Rusiju je 25 lansiranja u 2021. napredak u odnosu na 17 orbitnih misija 2020, što je bio istinski najniži nivo svih vremena. Međutim, gotovo sva lansiranja su izvršili časni 'Sajuzi', od kojih je osam bilo posvećeno indo-britanskoj megakonstelaciji OneWeb. Pozitivno je to što je Roskosmos uspeo da lansira i pristane na ISS modul Nauka koji je kasnio više od decenije. Nekoliko meseci kasnije, uspešno su lansirali i mali modul Pričal.

Osim toga, Rusija je protekle godine na ISS lansirala i tri svemirske letilice Sajuz s ljudskom posadom, Sajuz MS-18', MS-19 i MS-20, plus dva teretna broda Progres.

U dve misije Sajuz putovali su neprofesionalni kosmonauti: prvi reditelj i prva glumica koji su otputovali u svemir, i u drugoj misiji dva japanska turista. Još godinu dana kašnjenja u lunarnom programu i brodu Arjol dospeli su na naslovne stranice i završili smo 2021. sa službenim otkazivanjem superrakete Jenisej i odgađanjem prvog leta Arjola sa ljudskom posadom za 2027.

S druge strane, nuklearni tegljač Zeus nastavlja s napretkom, a pet lansiranja s kosmodroma Vastočni udahnulo je život ovom novom kosmičkom centru, gde se ubrzano nastavlja rad na rampi za buduću raketu Angara.

Možda će vas zanimati i:

Ostatak sveta

U ostatku sveta, 2021. je bila još jedna godina u kojoj Iran nije uspeo uspešno da lansira svoju raketu Simorgh uprkos dva ili možda tri pokušaja. Kao kontrapunkt, Južna Koreja je uspela da debituje sa svojom raketom 'Naro-1'. Evropa je nastavila s tri lansiranja Vege i još tri Ariane 5, posebno uspešnim lansiranjem svemirskog teleskopa Džejms Veb. Uz to, mogli smo da gledamo prvi javni prikaz lansiranja španske suborbitne rakete Miura 1 kompanije PLD Space.

Author: Draško Dragović

Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Priroda

Nauka