Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Habl pokazao da Jupiterova Velika crvena pega ubrzava: Šta znači povećanje brzine?

Brzina vetra unutar granica Velike crvene pege, porasla za deset godina 8 posto i sada prelazi 650 km na sat.

 Jupiterova Velika crvena fleka Izvor: General / Rainbird / Profimedia

Analizirajući slike snimljene Nasinim kosmičkim teleskopom Habl od 2009. do 2020, istraživači otkrili da je prosečna brzina vetra unutar granica Velike crvene pege, porasla za deset godina 8 posto i sada prelazi 650 km na sat. Nasuprot tome, vetrovi u blizini središnjeg područja oluje, približno omeđenog manjim zelenim krugom, kreću se znatno sporije. Oba se okreću u smeru suprotnom od kazaljke na satu. Zašto – to ni milicija ne zna.

Možda će vas zanimati i:

Poput nekog ludog vozača trkačkih IndyCar automobila, vetrovi u najudaljenijoj 'traci' Jupiterove Velike crvene pege ubrzavaju se – otkriće koje je omogućio Nasinin orbitni teleskop Habl, koji prati planetu preko decenije.

Analizirajući Hablove redovne 'izveštaje o oluji', Istraživači su otkrili da se prosečna brzina vetra unutar granice oluje, poznate kao prsten velike brzine, povećala od 2009. do 2020. za 8 posto. Nasuprot tome, vetrovi bliže unutrašnjosti područja pege kreću se znatno sporije, popšut nekakvog lenjeg krstarenja po sunčanom nedeljnom poslepodnevu.

Grimizno obojeni oblaci ogromne oluje okreću se u smeru suprotnom od kazaljke na satu brzinom koja prelazi 650 km na sat – a vrtlog je veći od same Zemlje. Crvena pega je već legendarna, jer je ljudi promatraju više od 150 godina.

Kako bi bolje analizirao obilje Hablovih podataka, M.H. Vong sa Berklija je analizi podataka pristupio na novi način. Koristio je softver za praćenje desetaka do stotina hiljada vektora vetra (smera i brzina) svaki put kada bi Habl promatrao Jupiter. 'To mi je dalo značajno dosledniji set izmerenih brzina', objasnio je dr Vong. 'Takođe sam izvršio niz statističkih testova kako bih potvrdio da li je opravdano ovo nazvati povećanjem brzine vetra. Jeste.'

Šta znači povećanje brzine? 'To je teško dijagnostikovati, budući da Hable ne može dobro da vidi dno oluje. Sve ispod vrhova oblaka nevidljivo je u podacima', objasnio je Vong. 'Ali to je zanimljiv podatak koji nam može pomoći da shvatimo šta podstiče Veliku crvenu pegu i kako održava energiju.' Ima još puno posla da se to u potpunosti razume.

Astronomi su se bavili stalnim proučavanjem 'kralja' oluja Sunčevog sistema od 1870-ih. Velika crvena pega predstavlja kolosalno uzdizanje materijala iz Jupiterove unutrašnjosti. Ako se gleda sa strane, oluja bi imala višeslojnu strukturu svadbene torte s visokim oblacima u središtu koji se spuštaju do vanjskih slojeva. Prema promatranjima koja se protežu više od jednog stoleća, astronomi su primetili da se smanjuje u veličini i postaje više kružnog nego ovalnog oblika. Trenutni prečnik je 16.000 kilometara u prečniku, što znači da bi Zemlja još uvek mogla da stane u njega.

Osim promatranja ove legendarne, dugovečne oluje, naučnici su promatrali oluje na drugim planetima, uključujući Neptun, gde one obično putuju površinom planeta i nestanu tokom samo nekoliko godina. Ovakva istraživanja pomažu stručnjacima ne samo da nauče o pojedinačnim planetima, već i da izvuku zaključke o temeljnoj fizici koja pokreće i održava oluje planeta.

 Jupiterova Velika crvena pega
Jupiterova Velika crvena pega
Izvor: NASA/JPL-Caltech/SwRI/MSSS

Većina podataka koji podupiru ovo istraživanje došla je iz 'Hubbleovog' programa 'Outer Planets Atmospheres Legacy', koji pruža godišnje 'Hubbleove' globalne prikaze na spoljnih planeta koji omogućuju astronomima da traže promene u olujama, vetrovima i oblacima planeta.

Samo da podsetim da je svemirski teleskop 'Hubble' projekt međunarodne saradnje NASA-e i ESA-e (Evropske svemirske agencije). Teleskopom upravlja Nasin Goddardov centar za svemirske letove u Greenbeltu u Marylandu. Naučni institut za svemirski teleskop (STScI) u Baltimoreu, Maryland, sprovodi 'Hubbleove' naučne operacije. STScI-om u ime Nase upravlja Udruženje univerziteta za astronomska istraživanja u Washingtonu, D.C.

Iz članka JUNO: Velika crvena pega

Najjači zemaljski vetrovi su blagi povetarci u odnosu na jarosnu silinu ove Jupiterove oluje. Privi zapisi o posmatranju Velike crvene pege (VCP) potiču od Đovani Kasinija koji ju je posmatrao 1665. godine. Godinu dana ranije i Robert Huk opisuje veliku pegu, ali danas nije sasvim jasno da li je ta pega ista ona koju je posmatrao Kasini i da li se uopšte osmatranja oba ova naučnika mogu povezati sa pegom koju vidimo danas na Jupiteru. Sigurno jeste da se pega pomno izučava nakon 1830. godine. Ukoliko je Kasinijeva pega ova ista koju danas vidimo onda je ona stara preko tri veka.

Pega rotira obrnuto od kretanja kazaljke na satu, i jedan svoj ciklus okretanja završi za oko šest dana. Ona je ovalnog oblika i njena kraća osa iznosi od 12 000 km do 14 000 km. Veća osa ide od 24000 do čak 40 000 km. Drugim rečima, dimenzije, odnosno veličina pege je promenljiva. Uopšte čini se da se pega smanjuje i danas je upola manja nego pre jedan vek. Tokom vremena manja boju te povremen postaje upadljivo svetlija nago inače.

O autoru:

Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka