Vest sa Crvene planete: Nasin rover na Marsu otkrio nešto potpuno neočekivano za naučnike

Pre deset meseci na površinu Marsa sleteo je Nasin rover Perseverans, a naučnici kažu da je već otkrio nešto potpuno neočekivano.

Naime, na mestu drevnog jezera na Marsu nekad tekla vulkanska lava.

Kako javlja CNN, najnovije otkriće rovera Perseverans pokazuje da je korito jezera po kojem se vozi od sletanja formirala tečna vulkanska lava. Nasini naučnici kažu kako je to "potpuno neočekivano", jer se ranije mislilo da je kamenje na dnu korita, koje je Perseverans snimio, sedimentnog porekla.

Pokazalo se da je kamenje koje je Perseverans dosad istraživao imalo interakciju sa vodom više puta, a deo uzoraka sadržao je organske molekule.

Ta otkrića mogla pomoći naučnicima da naprave tajm-lajn onoga šta se događalo u Jezeru, kako je nazvan krater u koji je sleteo Perseverans, ali bi moglo da ima i šire implikacije za razumevanje Marsa.

Novo otkriće rovera Perseverans objavljeno je na jesenjoj konferenciji Američkog geološkog društva, koje je održano u New Orleansu, na kom su nas naučnici izvestili i o svemirskoj letelici koja je "dotakla" Sunce.

Naučnici su se godinama pitali da li kamenje u krateru Jezero sedimento, odnosno stvoreno od slojeva materijala koje je nanela drevna reka, ili pak vulkanskog porekla - ono koje se stvara kad se ohladi tečna lava, prenosiIndex.hr.

"Kristali su bili ključni dokaz"

"Već sam pomalo očajavao misleći da nikad nećemo saznati odgovor", rekao je Ken Farli, naučnik s instituta Kaltek koji radi na projektu Perseverans.

Sve to se promenilo kad je Perseverans počeo da koristi bušilicu kako bi uzeo uzorke kamenja.

Kako je došlo do otkrića?

Naime, Perseverans je "naoružan" velikim brojem sofisticiranih instrumenata koji mogu da snime i analiziraju uzorke kamenja i otkriju njihov sastav, naročito onaj mineralni.

U novembru ove godine Perseverans je jednim od tih instrumenata proučavao kamen kojem su istraživači dali nadimak "Brac". Analiza je otkrila velike kristale okružene drugim kristalima, što upućuje na činjenicu da se radi o kamenu vulkanskog porekla.

"Dobar student geologije će vam odmah reći da nam takva tekstura govori da se kamen formirao stvaranjem kristala i sleganjem u magmi koja se polako hladi - na primer u debelom sloju tečne lave ili jezeru lave", pojasnio je Farli.

"Ovo je bilo potpuno neočekivano"

Takav kamen potom je u više navrata došao u kontakt s vodom, što ga čini izuzetno korisnim za naučnike koji će pomoću njega moći da datiraju događaje u krateru Jezero i bolje razumeju period u kom je voda bila normalna pojava na površini Marsa, kao i da otkriju ranu istoriju Crvene planete.

"Ovo je bilo potpuno neočekivano. Sad treba da shvatimo šta to znači. Može se spekulisati da ovo verovatno nije izvorno korito kratera. Sudeći po razmeri kratera, očekujemo da je izvorno korito kratera bilo značajno dublje od ovog što sad vidimo", rekao je Farli.