Istorijski trenutak za nauku: Svemirska letelica prvi put u istoriji "dotakla" Sunce

Tokom pet sati u solarnoj atmosferi, Parker je merio fluktuacije u magnetnom polju Sunca i sakupljao uzorke čestica.

Sonda Parker je letela kroz gornju atmosferu Sunca i tamo prikupljala podatke o česticama i magnetnim poljima.

"Dodirivanje Sunca Parker solarnom sondom je istorijski trenutak za nauku i zaista izuzetan podvig. Ova prekretnica nam daje dublje razumevanje evolucije Sunca i njegovog uticaja na čitav Sunčev sistem", rekao je Tomas Zurbuhen, zamenik glavnog izvršnog direktora Nase.

Za razliku od Zemlje, Sunce nema čvrstu površinu. Ali ima pregrejanu atmosferu napravljenu od solarnog materijala vezanog za zvezdu gravitacijom i magnetnim silama. Astronomi su granicu solarne atmosfere nazvali Alfvenova kritična površina. To je mesto gde je solarni vetar toliko ubrzan da napušta Sunce, a talasi koji se šire u plazmi više ne utiču na njega.

Istraživači do sada nisu znali tačno gde se nalazi kritična površina, ali su pre početka misije pretpostavili da će sonda morati da se približi Suncu na oko 10 solarnih radijusa – oko sedam miliona kilometara. Međutim, solarna sonda Parker je ranije stigla u atmosferu Sunca.

"28. aprila 2021. godine, tokom svog osmog preleta, solarna sonda Parker naišla je na specifične magnetne uslove i uslove čestica na visini od 18,8 solarnih radijusa iznad površine Sunca, što je bio signal za naučnike da je prešla kritičnu površinu i prvi put konačno ušla u solarnu atmosferu", navodi Nasa u saopštenju.

Izvor: NASA

Tokom preleta, sonda je nekoliko puta ulazila i izlazila iz solarne atmosfere. Ovo dokazuje ono što su neki naučnici predviđali: Alfvenova kritična površina nema oblik glatke lopte. Umesto toga, ima šiljke i udubljenja koja čine površinu "naboranom".

Tokom pet sati u solarnoj atmosferi, Parker je merio fluktuacije u magnetnom polju Sunca i sakupljao uzorke čestica. 

Parker je lansiran u svemir u avgustu 2018. Sonda, nazvana po američkom astronomu Judžinu Parkeru, razvijana je od 2008. godine. Tokom misije, koja će trajati sedam godina, sonda će se približiti Suncu 24 puta.

Trenutni događaj nije jedini zapis svemirske sonde. Tokom osmog preleta, Parker je takođe postavio rekordnu brzinu kada je reč o vozilima stvorenim ljudskom rukom, koja iznosi 532.000 km/h ili 147 km/s.