Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ne zaboravite da pogledate u nebo! Meteorska kiša Leonidi je VEČERAS na svom vrhuncu, a kada su zabeležene prvi put 

Vrhunac vidljivosti meteorske kiše Leonida je u sredu, ova pojava na nebu se može uočiti i pre i posle.

meteorska-kisa-leonidi_1253322967.jpg Izvor: Shutterstock

Ako budemo imali sreće da večeras, 17. novembra, nebo bude vedro, a zagađenja mala, moći ćemo da uživamo u meteorskoj kiši Leonidi.

Leonidi kroz istoriju

Zvezde padalice koje danas zovemo Leonidi ljudi posmatraju više od hiljadu godina. U prošlosti se ovaj nebeski vatromet nije dešavao oko 17. novembra kao danas, već malo ranije. 

U desetom veku ovaj nebeski vatromet je bio najvidljiviji sredinom oktobra, u XVI veku krajem oktobra.

Možda će vas zanimati i:

Najstariji otkriveni zapis o Leonidima sačinjen je u Egiptu 901. godine. Kometa Tempel-Tuttle je prošla svoj perihel 28. septembra 901, a 26. oktobra te godine zvezde su počele da padaju. Nebesa su bila ispunjena zvezdama koje su padale na istok, zapad, jug i sever - kaže se u egipatskom spisu.

Godinu dana kasnije u drugom zapisu se kaže da je umro kralj Ibrahim ben Ahmet, a iste noći nebo se ispunilo zvezdama koje su se kratale kao da su izbačene kroz atmosferu iz jedne tačke da se obruše ka Zemlji, kao kuša. Bio je to pljusak Leonida iz 902.

Zatim se ređaju svedočanstva o zvezdama padalicama iz 931, 934. itd.

U XIII veku muslimanski istoričari govore o pljusku meteora iz sredine oktobra 1202. Zvezde su se uznemirile i letele su kao roj skakavaca. To se nastavilo do zore, ljudi su bili prestrašeni i panično su se molili.

U jednoj portuglaskoj hronici stoji da su se 23. oktobra 1366. na nebu zvezde pokrenule tako kako još niko od ljudi nije ni video ni čuo do tada. Nakon ponoći sve zvezde su krenule od istoka ka zapadu, prvo zajedno, a zatim svaka grupa u drugom pravcu. Onda su padale sa neba u tako velikom broju i tako tesno zbijene da su blizu tla bile ogromne i uzarene, a nebo i vazduh su izgledali kao da su u plamenu i činilo se da će zemlja da se zapali.

U novije vreme veliko uzbuđenje Leonidi su doneli 1833. godine. Svojom silinom zaplašili su milione ljudi, ali istovremeno počinje da se rasvetljava misterija užarenog neba.

Te godine u noći između 12. i 13. novembra nad severnom Amerikom pljusak je bio izuzetn jak. Nebo je gorelo od meteora. To je izazvalo različite, često vrlo burne, pa i histerične reakcije. Govorilo se o sudnjem danu i propasti sveta. 

U to vreme nije se još pouzdano znala priroda meteora i kružile su mnoge priče od kojih su mnoge bile potpuno fantastične. 

Ali pojavilo se i mišljenje koje će se kasnije pokazati kao tačno. Gotovo tačno. Denison Olmsted, američki univrzitetski profesor je više nedelja prikupljao podatke o ovom pljusku i u januaru 1934. objavio svoju teoriju po kojoj meteori vode poreklo od oblaka čestica iz svemira. 

Tako je misterija meteora počela da se rešava. Zatim je odredjen radijant Leonida i to je bilo prvo precizno odredjivanje radijanta meteora uopste. Olbers je utvrdio da Leonidi imaju period od 33 ili 34 godine, a onda su dosli Leonidi 1866. sa od 2000 do 5000 meteora na sat, pa Leonidi 1867. i 1868. koji su isto bili vrlo bogati.

Ta sedma decenija XIX veka bila je značajna za dalja saznanja o meteorima. 1865. otkrivena je kometa Tempel-Tuttle, a dve godine kasnije Skjapareli je uočio podudarnost između perioda ove komete i aktivnosti Leonida (slično i nezavisno jedan od drugog su zaključili i Peters i Opolcer). Sada se već znalo dosta: period maksimalne aktivnosti Leonida, radijant i poreklo. To je bilo dovoljno za detaljne prognoze.

Po tim prognozama 1899. je bila godina Leonida, godina kada ce se nebo pretvoriti u vatromet i astronomi su je s nestrpljenjem čekali. Objavili su prognozu u štampi i naveliko su pričali o Leonidima koji će zapanjiti svet 1899.

A onda je došao novembar 1899. i - nije se dogodilo ništa. Ili skoro ništa. Maksimalna frekvencije je bila 14. novembra - oko 40 meteora. Bilo je to veliko razočarenje. Kasnije je međutim utvrđeno da je meteorska struja pretrpela određeno izobličenje pod uticajem Jupitera i Saturna sa kojima je bila u bliskom kontaktu 1898. odnosno 1870. Zbog ovoga rastojanje Zemlje od meteorske struje bilo je duplo veće nego 1866.

Leonidi su sve nadoknadili 17. novembra 1966. Obilan pljusak koji se dogodio te godine ušao je u istoriju kao jedan od najjačih. Procenjuje se da je te godine maksimalna frekvencija bila 2400 meteora u minutu ili 144 000 na sat (po nekim procenama i do milion na sat)!

Deveta decenija je donela nova iskustva i nova saznanja. Predlozeni su novi modeli, a 1981. napravljena je obimna studija o odnosu komete Tempel-Tuttle i Leonida. 

Astronomi neumorno i dalje neumorno istražuju Leonide i otkrivaju nove činjenice.

Večeras vam želimo vedro nebo!

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka