Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Snažni lovac koji drži mač i štit: Šta možete videti u ORIONU, najlepšem sazvežđu zimskog neba? 

Zbog svojih sjajnih zvezda i veličine Orion se lako uočava na nebu.

orion.jpg Izvor: NASA/JPL-Caltech

Orionu čovek mora da se divi. Moćan je, veličanstven i lep. Poznat je od davnina, pa ga i Homer pominje u Ilijadi. Orion spada u najstarija sazvežđa.

U tradiciji Srba Orion se često pominje jer je služio za orijentaciju i za određivanje doba noći. Na našem nebu se pojavljuje u avgustu i vidi se sve do aprila.

Možda će vas zanimati i:

Lakše ćete prošetati ovim sazvežđem ako znate njegovu helensku predstavu. Stari Grci su u njemu videli snažnog lovca koji u jednoj, uzdignutoj, ruci drži veliku batinu, a u drugoj štit.

Trup lovca markiran je sa četiri sjajne zvezde. To su Rigel, Saiph, Betelgeuse i Bellatrix, a tri zvezde Mintaka, Alnilam i Alnitak u sredini čine pojas lovca. Tik iznad pojasa prolazi nebeski ekvator. Pojas je inače usmeren ka zvezdi Sirijus koja se nalazi istočno, ka horizontu (ili ispod njega).

Sazvežđe Orion
Sazvežđe Orion
Izvor: Astronomski Magazin

U ramenu sa uzdignutom rukom nalazi se već pomenuta džinovska zvezda Betelguese, ili po našem Betelgez.

Desno od Betelgeza, u drugom ramenu lovca nalazi se Belatriks. Svoje ime ova zvezda je dobila u srednjem veku. Bellatrix je latinska reč, a znaci ratnica. U astrološkim knjigama onog doba kaže se da žene koje su rođene pod ovom zvezdom predodređene da budu srećne i da vole da pričaju (u šta ne treba sumnjati). Spektralni tip Belatriksa je B2 III. Ratnica ima magnitudu 1,64, a od nas je daleko 244 svetlosne godine.

Stari arapski astronomi dali su beti (b) Oriona originalno ime: Rigel, što zanači gigantova noga. To je ogromna zvezda pavkasto-bele boje, spektralnog tipa B8 Ia. Od našeg Sunca Rigel je sjajniji, pazite sad, 57 000 puta! Daleko je od nas, srećom, 863 svetlosnih godina. Prividni sjaj ove zvezde je 0,13, a na njenoj površini vlada temperatura 12 100 K. Vrlo blizu Rigela, na 9`` nalazi se još jedna zvezda 6,7m. Rigel pripada asocijaciji u Orionu.

Saiph ćete teze uočiti od ostalih velikih zvezda Oriona. Ona je nešto manjeg sjaja (2,05m) i blizu je horizonta pa njeni zraci prolaze kroz debele naslage Zemljine atmosfere što joj umanjuje vidljivost. To je plava zvezda, B0 5Ia spektra. Od nas je daleko 650 svetlosnih godina.

Ipak su zvezde pojasa najatraktivnije. Prva od njih tri, ona na zapadu pojasa, je Mintaka. Zapravo reč "mintaka" i znaci pojas. Naziv su joj dali stari arapski astronomi. Njena magnituda je 2,25m, ali joj se svetlost menja u periodu od 5,7 dana do 14,20m pošto je to promenljiva zvezda (eklipsna). Njen pratilac je plavičasta zvezda 6,7m udaljen 52,8''. Njen spektralni tip je O9.5II, a od nas je dosta daleko, 690 svetlosne godine (provincija dakle). I Mintaka je član asocijacije.

Biserna niska, arapski Alnilam, je naziv srednje zvezde Orionovog pojasa. To je ogromna zvezda. Od Sunca je sjajnija 40000 puta, ali magnituda joj je svega 1,69m jer se Alnilam nalazi daleko od nas. Svetlosnom zraku je potrebno 1344 godine da stigne do nas što znači da ovu zvezdu danas vidimo onakvu kakva je bila u vreme rane Vizantije. Plave je boje, a njen spektralni tip je B0 La.

Alnitak je takođe arapska reč i označava pojas odnosno kaiš, a u astronomiji to je treća zvezda Orionovog pojasa. Njena magnituda je 1,74, a nalazi se 740 ili 1300 svetlosnih godina (zavisno od izvora podatka) daleko od nas. Spektralni tip ove zvezde je O9.5 lb. Ima jedan razlog zašto volim da pogledam ovu zvezdu. U njenoj blizini nalazi se čitav niz maglina, a među njima je i ona čuvena, Ngc 2024 zvana Konjska glava. Naravno, ako pogledate ka ovoj zvezdi nećete videti ništa naročito jer su magline suviše daleko i suviše sitne za golo ljudsko oko. Ipak vi znate da je u blizini jedno od maestralnih čuda svemira.

Ispod pojasa Oriona po tradiciji stoji mač. Mač je česta meta osmatranja astronoma kako profesionalnih tako i amatera jer tu leži fantastična Orionova maglina. Vidljiva je i golim okom, ali za pravo uživanje potreban vam je strašno jak teleskop. Ili bar pristup Internetu. I ne zaboravite, Orionova maglina je mesto gde se rađaju zvezde.

MIT O ORIONU

Orion je sin Posejdona, boga mora. On je snažan i lep lovac divovskog rasta. Kažu da je bio najlepši među živim ljudima. Otac ga je naučio da hoda kroz mora pa mu je glava uvek bila nad površinom vode čak i kad bi koračao po najvećoj dubini.

Iako je međ smrtnicima bio nenadmašan lovac Orion ostaje upamćen po svojim ljubavnim avanturama. Za mnoge žene bio je neodoljiv iako je ponekad (a možde bas zbog toga) bio nasilan. Nošen ljubavlju proganjao je Plejade, sedam kćeri Atlasa, sve dok ih Zevs nije pretvorio u golubice i zatim ih postavio na nebo. Ali i tamo Orion ih proganja iako opet bezuspešno.

O njegovom kraju postoji više verzija. Po jednoj varijanti Artemida, boginja lova, zaljubila se u njega i bila je spremna da se za njega uda. Njen brat, Apolon, protivio se tome pa je smislio lukav iako podao plan kako to da osujeti. Jenom kad je Orion koračao kroz more Apolon je pitao Artemidu: "Vidiš li onu tačku u daljini na pučini? Možeš li da je pogodis strelom?" Naravno, Artemida je mogla.

Kasnije, kada je shvatila da je ubila voljenog čoveka, Artemida ga je stavila na nebo među zvezde.

Po drugoj verziji Orion se hvalio da će poubijati sve životinje na zemlji, a zatim je počeo reč da sprovodi u delo. Da bi ga u tome sprečila Geja, boginja zemlje, poslala je na njega škorpiju koja mu je i došla glave. Kasnije su na nebo postavljeni i Orion i Škorpija, ali tako da se nikad ne vide zajedno. Orion se pojavljuje tek kada Škorpija na nebu zađe.

Zajedno sa Orionom na nebu se nalaze i njegova dva verna pratioca u lovu. To su Mali i Veliki Pas.

Autor: Aleksandar Zorkić, Astronomski Magazin

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka