U Mlečnom putu bi moglo biti više od 30 pametnih civilizacija

Nova studija koja se bavi mogućnostima pronalaženja vanzemaljskog života procenjuje da bismo mogli da delimo galaksiju sa više od 30 inteligentnih vanzemaljskih civilizacija.

U naučnoj literaturi do sada su najprihvaćeniji pristupi zasnovani na poznatoj Drejkovoj jednačini, osmišljenoj kao procena broja civilizacija prisutnih u našoj galaksiji. Zbog nedostatka podataka i uprkos nemogućnosti da se reši, Drejkov teorijski pristup smatra se korisnim u formulisanju različitih hipoteza. Međutim, iz statističke perspektive, ovo je jedan od najizazovnijih problema nauke.

Nova studija sa Univerziteta u Notingemu, objavljena u časopisu Astrophisical Journal koristi novi pristup ovom problemu. Na osnovu pretpostavke da se inteligentni život formira na drugim planetama na sličan način kao na Zemlji, istraživači su izveli procenu broja inteligentnih civilizacija u Mlečnom putu koje bi hipotetički mogle da stupe u kontakt. Autori procenjuju da bi u našoj galaksiji moglo biti više od 30 aktivnih inteligentnih civilizacija.

U tom smislu, profesor astrofizike sa Univerziteta u Notingemu, Kristofer Konselis, koji je vodio istraživanje, izjavljuje: "Pod pretpostavkom da je potrebno pet milijardi godina da se inteligentni život formira na drugim planetama, kao dogodilo se na Zemlji, u Mlečnom putu bi trebalo da postoji najmanje nekoliko desetina aktivnih civilizacija." I dodaje: "Ideja je da se gleda na evoluciju, ali na kosmičkom nivou: ovu računicu nazivamo Kopernikovom astrobiološkom granicom (principom)".

"Naša studija počinje pregledom Drejkove jednačine. Budući da je vreme potrebno za razvoj komunikativne inteligentne civilizacije na našoj sopstvenoj planeti oko 5 milijardi godina, pa otud postoji razumna verovatnoća da će se život razvijati na drugoj planeti u našoj galaksiji u slično vreme. Ova ideja nije potvrđena, ali vredi je istražiti, jer na Zemlji vidimo mnogo primera konvergentne evolucije".

Istraživanja pokazuju da broj veorovatnih civilizacija zavisi od toga koliko često aktivno šalju signale svog postojanja u svemir. Da su ostale tehnološke civilizacije preživele koliko i naša - samo 100 godina od kako smo počeli da emitujemo signale u svemir - autori procenjuju da bi u Mlečnom putu moglo da  se razvije 36 inteligentnih tehničkih civilizacija.

Međutim, prema autorima, prosečna udaljenost do tih civilizacija bila bi 17.000 svetlosnih godina, što detekciju i komunikaciju čini veoma teškim sa našom trenutnom tehnologijom. "U najoptimističnijem slučaju našeg modela, mogli bismo da očekujemo da će najbliži "komšija" biti udaljen otprilike 1.030 svetlosnih godina, pa se vreme potrebno za dvosmernu komunikaciju povećava na najmanje oko 2.060 godina", objašnjavaju istraživači.  

Događaje je vrlo teško predvideti, ali čini se da se na Zemlji ciklično dešavaju izumiranja tokom geološkog vremena zbog događaja poput sudara asteroida, vulkanskih erupcija ili poremećaja ozonskog omotača. Međutim, deo problema u otkrivanju vanzemaljskog života može se posmatrati iz perspektive - tačne ili pogrešne - da je samouništenje civilizacije verovatnije da se dogodi nego prirodno izumiranje. Možda je ključni aspekt inteligentnog života, barem kako ga znamo, sposobnost samouništenja. Dakle, možemo reći da kada civilizacija razvija tehnologiju za komunikaciju na velikim daljinama, ona takođe ima tehnologiju da se uništi. Na Zemlji su dve očigledne i neposredne mogućnosti uništenja, klimatske promene i nuklearna apokalipsa.

"Stoga, istraživanje nas navodi na tragove o tome koliko će trajati naša sopstvena civilizacija", dodaje Konselis. "Ako bismo otkrili da je inteligentan život uobičajen, otkrili bismo da bi naša civilizacija mogla da preživi duže. Alternativno, ako ustanovimo da u našoj galaksiji nema aktivnih civilizacija, to bi bio strašan znak za naše dugoročno postojanje. Tražeći vanzemaljski inteligentni život, čak i ako ništa ne pronađemo, otkrivamo sopstvenu budućnost i sudbinu", zaključuje on.