S obzirom na njegovo pompezno ime, bilo bi očekivano da je Veliki prasak činio i iznenadni, eksplozivni zvuk. To, međutim, nije bio slučaj, kažu stručnjaci.
Kako je zvučao Veliki prasak, zapravo, nije nepoznanica: fizičar Univerziteta u Vašingtonu Džon Krejmer uspeo je da rekonstruiše ovaj zvuk.
Dve godine nakon što je u listu Analog Science Fiction and Fact objavio kolumnu u kojoj je pisao o radijaciji koja je u svemiru ostala iza Velikog praska, poznati fizičar dobio je 2003. godine pismo od žene čiji jedanaestogodišnji sin treba da napravi projekat o ovoj teoriji za čas fizike. Dečak je pročitao Krejmerovu kolumnu i želeo da otkrije kako tačno zvuči Veliki prasak i pusti taj zvuk u okviru svog projekta. Takav zvuk još uvek nije bio zabeležen u tom trenutku, ali je podstakao univerzitetskog profesora da dobro razmisli.
"Razmišljao sam o tome dan ili dva, a onda sam imao snažnu želju da i sam čujem zvuk Velikog praska", objasnio je jednom prilikom Krejmer.
I zato ga je rekonstruisao.
On je koristio podatke koje je prikupila Vilkinsonova mikrotalasna anitotropna sonda (WMAP) Američke svemirske agencije, poslata da istraži kosmičko pozadinsko zračenje, odnosno elektromagnetnu radijaciju za koju se pretpostavlja da je ostatak od Velikog praska i najstarija svetlost u svemiru.
Povezane vesti
-
Istraživanje Svemira |
01. Jan 2021.
Od Velikog praska do nastanka čoveka: Pogledajte neverovatan snimak formiranja univerzuma (VIDEO)
Profesor Krejmer je podatke uneo u kompjuterski program koji je na osnovu njih napravio simulaciju tog zvuka — toliko niskog da ljudsko uho ne bi moglo da ga registruje da ga on nije značajno pojačao, a zvučni talasi bili su „razvučeni“ i „izvijeni“. Zbog svega toga, Veliki prasak pre je bio šum nego prasak.
"Zvuči kao kad veliki avion leti 30 metara iznad kuće usred noći", objasnio je tada Krejmer.
On je na svom sajtu otkrio i da, iako on nije čuo ovaj zvuk, njegovi ljubimci jesu.
"Kad sam ga prvi put pustio i zvuk se začuo u mojoj kancelariji, naša dva mužjaka šetlandskog ovčara Aleks i Lens su dotrčali u prostoriju lajući uznemireno", piše Krejmer.
Tada je proizveo ovakav zvuk.
Više od decenije kasnije, 2013. godine, Krejmer je napravio novi snimak, ovog puta uz pomoć podataka dobijenih uz pomoć svemirskog teleskopa Plank Evropske svemirske agencije.
Iako Veliki prasak nije bio naročito glasan, on je bio i te kako dugotrajan zvuk. Tokom prvih 100.000 do 700.000 godina otkad se dogodio, univerzum je bio gušći nego vazduh na Zemlji, što je značilo da su zvučni talasi mogli da putuju kroz njega dok se univerzum hladio i širio. Budući da pre Praska ni sam univerzum nije postojao, može se reći da je ovo prvi zvuk.
