Otkrivena najmanja stabilna crna rupa u svemiru- da li je dovoljno velika da nas proguta?

Astrofizičari su nedavno otkrili crnu rupu koja je 3,4 puta masivnija od Sunca. Udaljena je od Zemlje nekih 10.000 svetlosnih godina, gde orbitira oko džinovske zvezde otprilike jednom na svaka 83 dana, piše New Scientist.

Naime, astrofizičari su nedavno otkrili crnu rupu koja je 3,4 puta masivnija od Sunca. Udaljena je od Zemlje nekih 10.000 svetlosnih godina, gde orbitira oko džinovske zvezde otprilike jednom na svaka 83 dana, piše New Scientist.

Uprkos velikoj masi, razmera ove crne rupe je samo 20 kilometara.

Da li je opasna?

S obzirom na to da crnih rupa te veličine u svemiru ima u razmerno velikom broju, ali ih je jako teško uočiti, Dario Hrupec objasnio je predstavlja li nam takav svemirski fenomen ozbiljnu pretnju.

Hrupec kaže kako nas supermasivne crne rupe mogu uništiti, ali one su predaleko, a male, koje bi mogle da stvore LHC (mada do sada nije) ili kozmički vazduh vrlo visoke energije koja upada u atmosferu, bile bi previše nestabilne i brzo bi se raspale u bljesku visokoenergijskog gama-zračenja.

Crna rupa veličine našeg Sunca

Dario Hrupec objasnio je šta bi se dogodilo kada bismo se približili crnoj rupi zvezdane mase. Naime, velike crne rupe, zvezdanih masa ili veće, stabilne su. One mogu da progutaju celu planetu ili čak celu zvezdu, ali ne na daljinu, s drugog kraja svemira.

Da bi objekat završio u crnoj rupi mora najpre da dođe vrlo blizu nje, objasnio je Hrupec. Kad bi se, recimo, Sunce pretvorilo u crnu rupu mase Sunca (što se neće dogoditi), planete ne bi završile u toj crnoj rupi nego bi nastavile da se gibaju po svojim putanjama isto kao i pre.

Šta ako nas iznenadi?

"Ova novootkrivena crna rupa ima više masa Sunca, dakle ona nije toliko mala. Odnosno, mala je u tom smislu da nas ne može uvući kao supermasivna crna rupa koja zna da bude velika kao čitav naš Sunčev sistem.

Ono što je pozitivno kod supermasivnih crnih rupa jesta da njih lako primetimo jer izazivaju, zbog svoje mase, vrlo uočljive učinke. Crne rupe koje su zvezdanih masa su toliko malih razmera da ih jako teško možemo spaziti u drugoj galaksiji. One su malene tačkice koje oko sebe deformišu svetlost, ali u tako maloj meri da mi to sada ne možemo razlučiti. Kada bismo im prišli, ili one nama, dovoljno blizu, onda bismo videli da se oko njih deformiše prostor i da se tela u njihovoj blizini drugačije pomeraju", rekao je Hrupec za Index.hr.

"Ne čekaju u zasedi"

"Šta bi se dogodilo da nam se približi crna rupa razmera 20 kilometara? Ne bi nas uništila, bez brige. Morala bi da nam se približi jako blizu. Naime, kada bi ona letela kao slobodni objekat i došla blizu granice našeg Sunčevog sistema, uočili bismo je prema nekim gravitacijskim perturbacijama i sigurno bi uticala na gibanje nekih tela. S tim da moram da napomenem da je malo verovatno da će crna rupa razmera dvadesetak kilometara negde da putuje, one su obično vezane uz neko drugo svemirsko telo.

Dakle, da se takve crne rupe nalaze blizu nas, u smislu blizine koja nas može ugroziti, mi bismo ih već videli, odnosno uočili njihov uticaj. U tom bismo slučaju videli efekte izobličavanja zvezdane pozadine; kao da su zvezde oko njih iskrivljene i mutne. Tako da nema bojazni da se one skrivaju oko našeg Sunčevog sistema i čekaju negde u zasedi", zaključio je Hrupec koji je član međunarodne kolaboracije MAGIC, čiji su Čerenkovljevi teleskopi smešteni na kanarskom ostrvu La Palmi, i međunarodne kolaboracije CTA, čiji se teleskopi tek grade na La Palmi i Paranalu.