Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

SVEMIR: Novi pohod na Mesec

Može li se zaraditi slanjem nove misije na Mesec?

  Izvor: Foto: Shutterstock

„Novo je to što troškovi odlaska u svemir padaju i to dramatično”, objašnjava Džon Torton, izvršni direktor firme Astrobotic, sa sedištem u Pitsburgu, čiji je cilj da „Mesec učini pristupačnim svetu” pomoću logističkih usluga koje uključuju sve – od sprovođenja eksperimenata za univerzitete do MoonMaila za korisnike koji samo žele da ostave neku sitnicu na površini Meseca: poruku, fotografiju, pramen kose voljenog pokojnika.

„Kompanija poput naše može da uradi proračune i pokaže investitorima da zaista imamo izvodljive planove za zaradu”, kaže Torton. „Ne tako davno, to je bila naučna fantastika.”

Ako je trka da se čovek spusti na Mesec bila ekvivalent izgradnji jednog od onih gigantskih, monstruozno skupih kompjutera veličine sobe u ranoj fazi razvoja visoke tehnologije, današnja trka se može porediti s drugom fazom računarstva: trkom da na svačiji radni sto dospe pristupačan računar, ili nekoliko godina kasnije, u svačiji telefon. Danas su kompjuteri toliko sićušni – i baterije koje ih napajaju tako kompaktne – da do Meseca možemo da stignemo sa sve manjim i jeftinijim uređajima. Sledeća generacija mašina koje će na Mesecu vršiti istraživanja, mapiranja, pa čak i iskopavanja mogla bi, umesto dosadašnjih rovera veličine kola za golf, da bude veličine dečje igračke kamiona. To je dominantna pokretačka snaga današnje svemirske ekonomije.

Pročitajte i Priča o astronautu koji je bio alergičan na Mesec

„Zamislite mikrorovere i minijaturne istraživačke satelite”, kaže Vilijem Red Vitaker, legenda robotike s Univerziteta Karnegi Melon i pionir u tehnologiji razvoja rovera i samovozećih automobila. „Za-panjujuće je ovo što se dešava. Smanjivanje je sledeća ’velika stvar’. Ekstremno smanjivanje.”

Fizički transport ljudi u svemir je kompleksniji – mi se ne smanjujemo, ne postajemo kompak-tniji, tako da je potrebno mnogo goriva da bismo dospeli tamo – ali ovaj napredak možda najavljuje jednostavniji, skromniji i jeftiniji način transportovanja ljudi do Meseca i dalje.

U stvari, neki iz svemirske industrije tvrde da Mesec jednog dana neće toliko biti konačna destinacija naših putovanja, već pre ogromni tranzitni aerodrom kroz koji ćemo morati da prođemo na putu do drugih destinacija. Inženjering i ekonomija lansiranja s mesta sa samo jednom šestinom Zemljine gravitacije učiniće lunarno čvorište idealnom tranzitnom stanicom u istraživanju svemira.

Voda, sada zarobljena u obliku leda na lunarnim polovima, biće i krvotok i izvor energije: služiće za piće, za navodnjavanje useva, a biće i cepana na kiseonik i vodonik da bismo mogli da dišemo i da bismo napajali svoje letelice koje će ići dalje od lunarne baze. Opet: nepoznato je da li će se ovo obistiniti i kada. Međutim, sigurno je da je Mesec prva i očigledna destinacija svemirske industrije u nastajanju.

DA BIH PRISUSTVOVAO PROBNOJ MISIJI tima Hakuto – japanskog predstavnika u takmičenju Lunar XPrize – prošlog septembra sam otputovao u zabačenu, vetrovitu oblast zapadnog Japana poznatu kao peščane dine Totori. Danima je svirepa i potpuno nemesečevska kiša s Japanskog mora šibala obalu, onemogućavajući testiranje lunarnog rovera. U obližnjem omladinskom hostelu vođa tima Takeši Hakamada i njegove kolege postajali su sve uznemireniji. Obučeni u pomodne sive jakne s logotipom zeca (Hakuto je mitološki beli zec iz japanskog narodnog predanja) i iskapljujući energetska pića, nastavili su da fino podešavaju softver koji pažljivo imitira komunikacijsko kašnjenje od 2,5 sekundi između Zemlje i Meseca, udaljenog skoro 400.000 kilometara.

Onda se jedne večeri nebo iznenada raščistilo i pojavile su se zvezde. Okružen pucketanjem voki-tokija, Hakamadin tim je preneo impresivnu količinu laptopova, tableta i senzora kroz jednu čistinu u šumi sve do dina. Zatim je – uz bukvalno kraljevski tretman – stigao par robotizovanih ro-vera, dizajniranih da uglavnom rade u tandemu kada su na Mesecu, ali delom i nezavisno jedan od drugog, a tu na scenu stupa Hakamadina ideja o pravljenju profita.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka