Saznajte kako se otkrivaju komete, na kojoj planeti se nalazi najveći vulkan, a koja je poznata po supermoćnim vetrovima... Zavirimo u najdublje misterije Sunčevog sistema.
Sunčev sistem je pomalo bizarno mesto sa neobičnim planetama, misterioznim lunarnim objektima i čudnim pojavama: naučnici su otkrili vulkane leda na Plutonu, dok je Mars dom grand kanjona veličine SAD-a. Moguće je da čak postoji i ogromna, neotkrivena planeta negde iza Neptuna.
Predstavljamo vam najzanimljivije činjenice o planetama, patuljastim planetama, kometama i drugim neverovatnim objektima širom Sunčevog sistema.
1. Uran je nagnut na stranu
Na prvi pogled, Uran izgleda kao bezlična plava lopta, ali ovaj gigant na spoljašnjoj strani Sunčevog sistema je prilično neobična pojava. Pre svega, njegova osa rotacije je položena na bok, skoro u ravan njegove revolucije oko Sunca iz razloga koji je nejasan naučnicima. Jedno od najverovatnijih objašnjenja leži u nekoj vrsti jednog ili više velikih sudara u davnoj prošlosti.
Još jedna neobičnost Urana su njegovi prstenovi, koji su otkriveni 1977. godine kad je Uran zaklonio zvezdu, a kasnije analize su pokazale da su preko zvezda prelazili Uranovi prstenovi.
Relativno skoro, astronomi su primetili oluje u atmosferi Urana nekoliko godina nakon njegovog najbližeg pristupu Suncu, kad se atmosfera najviše zagreva.
2. Mars ima najveći vulkan
Iako se sada čini prilično mirnim, u prošlosti su se na Marsu dešavale velike erupcije vulkana. Ovo uključuje i Olympus Mons, najveći vulkan koji je ikad otkriven u Sunčevom sistemu, a koji se proteže na 602 km (što je otprilike veličine Arizone) i visok je 25 km, što je trostruko više od Mont Everesta, najviše planine na Zemlji.
Tajne neba:25 stvari koje sigurno niste znali o zvezdama
3. Mars takođe ima i najdužu dolinu
Sistem kanjona Valles Marineris na Marsu se proteže na 4.000 km što je 10 puta duže od Grand Kanjona na Zemlji. Ova dolina nije primećena sve do globalne misije mapiranja Mariner 9 1971. godine, a ono što je još neverovatnije, to je da je Valles Marineris dugačka koliko i SAD.
4. Venera ima supermoćne vetrove
Venera je paklena planeta s visokim temperaturama i visokim pritiskom na površini. Čak i iznad površine, ova planeta ima bizarno okruženje. Naime, naučnici su otkrili da je njen protok gornjih vetrova 50 puta brži od rotacije Venere. Evropska letelica Venera Ekspres je u periodu od 2006. i 2014. godine pratila vetrove duži period i uočila periodične varijacije, a takođe je otkrila da vetrovi jačine uragana postaju sve jači i jači vremenom.
5. Letelica je posetila svaku planetu
Naučnici istražuju svemir više od 60 godina i zahvaljujući njima možemo da saznamo i vidimo dovoljno fotografija nebeskih objekata. Pre svega, bitno je da su letelice posetile sve planete u Sunčevom sistemu. Najviše podataka i najviše preleta je obavila Nasine letelice Vojadžer1 i Vojadžer2, koje su napustile Zemlju 1977. godine i još uvek skupljaju podatke izvan Sunčevog sistema u međuzvezdanom prostoru.
6. Merkur se i dalje smanjuje
Mnogo godina su naučnici verovali da je Zemlja jedini tektonski aktivna planeta u Sunčevom sistemu, što se promenilo nakon što je letelica MESSENGER (Mercury Surface, Space Environment, Geochemistry and Ranging) sprovela prvu misiju na Merkuru, mapiranjem cele planete i dobijanjem novog pogleda na funkcije na njenoj površini. Otkriveno je da se ispod užarene površine, planeta Merkur hladi što za posledicu ima njeno skupljanje.
