10 zanimljivih činjenica o planetama

Svetovi oko našeg Sunca su veoma raznoliki, od sićušnih i beživotnih komadića stena do džinovskih gasovitih globusa. Svaki rođak naše planete ima svoje ekstremne karakteristike i zapanjujuće fenomene.

10. Zemljin vazduh

9. Jupiterova Velika crvena mrlja

Najčudnija karakteristika na Jupiterovoj površini je bez sumnje Velika crvena mrlja, džinovska oluja vidljiva već više od 300 godina. U najširem prečniku, Velika crvena mrlja je skoro tri puta šira od Zemlje. S vremena na vreme, mrlja potpuno izbledi.

8. Saturnov šestougao

Saturn je možda najčuveniji po spektakularnim prstenovima, ali Jupiter, Uran i Neptun takođe imaju prstenove. Međutim, ništa poput džinovskog šestougla koji okružuje Saturnov severni pol nije viđeno ni na jednoj drugoj planeti. Svaka stranica je skoro 12.500 kilometara dugačka, što je dovoljno veliko da ukupno četiri Zemlje stanu unutra. Termalna slika prikazuje da se prostire oko 100 kilometara unutar planetine atmosfere. Naučnici su osmislili nekoliko ideja koje se tiču porekla heksagona. Jedna od njih je da se on uzdiže usled kompleksne interakcije između talasa koji prolaze kroz atmosferu i gasova koji se bućkaju.

7. Marsove oluje

Peščane oluje na Marsu su najveće u Sunčevom sistemu, a u stanju su da prekriju celu Crvenu planetu i da traju mesecima. Jedna od teorija koja objašnjava zbog čega su peščane oluje tako velike na Marsu počinje time što čestice prašine u vazduhu upijaju sunčevu svetlost, grejući Marsovu atmosferu u svojoj blizini. Topli čepovi vazduha idu ka hladnijim delovima, stvarajući vetrove. Jaki vetrovi dižu više prašine sa zemlje, što za uzvrat zagreva atmosferu, podižući još jače vetrove, koji teraju još više prašine.

6. Saturnovi prstenovi

Kao što smo naveli, Saturn je najpoznatiji po svojim zapanjujućim prstenovima. Jedan prsten, previše bled da bi se video sa Zemlje, otkriven je tek 2009. godine i ima prečnik 200 puta veći od prečnika planete - što znači da bi milijarda Zemlji moglo da stane u njega.

5. Neptunovi vetrovi

Na Neptunu možete naći vetrove koji imaju brzinu veći od 2.400 kilometara na čas. Ostaje nepoznato odakle tolika energija za pokretanje najbrže planete.

4. Uranov čudan nagib

Za razliku od drugih svetova, Uran je toliko nagnut da u suštini kruži oko Sunca na svom ekvatoru, sa osom koja je uperena u zvezdu. Mnogi astronomi veruju da je neobična orijentacija uzrok sudara sa planetom Zemljine veličine nakon što, ubrzo nakon što je Uran formiran.

3. Marsove visije i nizije

Crvena planeta je dom najviših planina i najnižih dolina u našem solarnom sistemu. Planina Olimp je skoro 27 kilometara visoka, što je tri puta veće od Mont Everesta, dok je Marineris dolina duboka oko 8 do 10 kilometara na nekim mestima i proteže se skoro 4.000 kilometara, što je približno širini Australije ili udaljenosti od Beograda do Kabula.

2. Merkurova promena temperature

Kao planeta koja je najbliža Suncu, Merkur može da dostigne površinsku temperaturu i do 450 stepeni Celzijusa. Međutim, budući da ovaj svet nema atmosferu koja bi zadržala toplotu, noćne temperature mogu da padnu i do -170 stepeni Celzijusa, što je najveća promena u Sunčevom sistemu.

1. Žestoka Venerina površina

Iako je Venera tek druga najbliža planeta našem Suncu, njena gusta i toksična atmosfera zarobljava toplotu poput ekstremne verzije staklene bašte. Kao rezultat toga, temperatura na Veneri može dostići i 465 stepeni Celzijusa što je dovoljno vrelo da topi olovo.

Pogledajte i: