Raširile su se glasine o propustima u otkriću gravitacionih talasa u posledicama nakom Velikog praska. Priznati “krunski dokaz” otkrića koji objašnjava razvijanje ranog univerzuma suočava se sa glasinama o kosmičkom zastoju.
U martu tim pozadinskog slikanja kosmičke ekstragalaktičke polarizacije 2 (Background Imaging of Cosmic Extragalactic Polarization 2, BICEP2) na čelu sa Džonom Kovakom sa Harvarda objavio je pionirsko osmatranje kosmoloških “gravitacionih talasa”, prvi put predviđenih od strane Alberta Ajnštajna. Ajnštajnova teorija opšteg relativiteta predviđa da, kada se veliki objekti poput crnih rupa sudare, nabori u prostoru i vremenu teku unazad. Ovi nabori se zovu gravitacioni talasi. Činilo se da tvrdnja potvrđuje konvencionalni kosmološki pogled na univerzum, koji se prema tome eksponencionalno širio u svom najranijem trenutku.
Kosmolozi su su prijavili da su, koristeći teleskop na Antarktiku, videli kovitlaste tragove ovih iznenađujuće jakih gravitacionih talasa, koji prelaze preko posledica Velikog praska – tzv. kosmičku mikrotalasnu pozadinu koja izbija iz svakog kutka neba.
Ta tvrdnja je, međutim, zasuta paljbom. Internet blog o česticama i fizici, koji uređuje fizičar Adam Falkovski sa Laboratorije za teorijsku fiziku u Orseju, Francuskoj u ponedeljak je objavio post u kojem se kaže da “naučnici treba da stave prst na čelo i razmisle šta je pošlo naopako sa BICEP-om.”
Oluja prašine
U suštini, Falkovski sugeriše da je BICEP2 tim pomešao efekte mikrotalasa koje emituje prašina u našoj galaksiji Mlečni put sa onim koje emituju mikrotalasi prašine koja ispunjava celo nebo. Oba tipa mikrotalasa moraju biti pažljivo otkrivena i uklonjena iz analiza kako bi se posmatrali gravitacioni talasi viđeni BICEP2-kom u osnovnoj kosmičkoj mikrotalasnoj pozadini.
Iako Falkovski tvrdi da je BICEP2 tim “sada priznao svoju grešku”, Kovak i naučnik u timu Klemen Prajk sa Univerziteta u Minesoti su porekli tu tvrdnju i rekli da tim u potpunosti stoji iza rezultata.
U izjavi za časopis Nauka, ipak, Prajk je priznao da mapa prašine tima koji je radio na otkriću dolazi sa konferencijske prezentacije, a ne iz objavljenih podataka evropskog Plank satelita, što dodaje određenu dozu nesigurnosti u rezultate.
Ipak, antarktička osmatranja važe za ona koja dolaze sa relativno čistog dela neba, bez prašine. Prilikom prezentacije u aprilu na MIT-u, Kovak je sugerisao da rani pokazatelji sa prethodnih osmatranja koje je načinio BICEP2 tim podržavaju ovo otkriće gravitacionih talasa.
