Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Istraživanje Svemira

Super-Zemlje su možda mrtvi svetovi

Autor Milan Simonović
Autor Milan Simonović

Poslednjih dvadesetak godina potraga za zemljolikim planetama oko drugih zvezda se ubrzala lansiranjem misija poput Kepler svemirskog teleskopa.

 Izvor: Foto: Wikimedia Commons

Koristeći svemirske teleskope, kao i opservatorije na zemlji, astronomi su pronašli brojne svetove koji na prvi pogled imaju sličnosti sa Zemljom. Nekoliko njih su čak u “nastanjivoj zoni”, gde je temperatura takva da je voda u tečnom stanju, što ih čini primarnim ciljevima u potrazi za životom u univerzumu.

Tim naučnika je proučio kako nastaju ovi svetovi i ukazao da mnogi od njih mogu biti manje milosrdni, nego što se verovalo. Otkrili su da planete koje nastaju iz manje masivnih jezgara mogu postati benigno stanište za život, dok veći objekti umesto toga završavaju kao “mini-Neptuni” sa debelom atmosferom i verovatno ostaju sterilni. Istraživanje je vodio doktor Helmut Lamer iz Instituta za istraživanje svemira (IWF) Austrijske akademije nauka. 

Veruje se da se planetarni sistemi, uključujući i naš Sunčev sistem, formiraju iz vodonika, helijuma i težih elemenata koji orbitiraju oko zvezde domaćina u takozvanom protoplanetarnom disku. Prašina i stenoviti materijal se potom grupiše zajedno, vremenom stvarajući kameno jezgro koje će predstavljati planete. Gravitacija ovih jezgara privlači vodonik iz diska koji ih okružuje, od čega je deo uklonjen ultraljubičastim svetlom mlade zvezde oko koje orbitiraju.

Doktor Lamer i njegov tim modelovao je ravnotežu hvatanja i uklanjanja vodonika za planetarna jezgra između 0.1 i 5 puta veća od Zemljine mase, lociranih u nastanjivoj zoni suncolikih zvezda. Njihovim modelom, otkrili su da protoplanete Zemljine gustine, ali sa 0.5 manjom masom neće uhvatiti dovoljno gasa iz diska.

U zavisnosti od diska i pretpostavljajući da je mlada zvezda ima daleko svetlije ultraljubičasto svetlo od današnjeg Sunca, planetarna jezgra slične mase poput Zemljine mogu da uhvate, ali takođe i da izgube svoj deo vodonika. Međutim najmasenija jezgra, slična super-Zemljama, pronađena oko mnogih zvezda, zadržavaju skoro sav svoj vodonik. Ove planete završavaju kao “mini-Neptuni” sa daleko gušćom atmosferom od naše planete.

Rezultat ukazuje da za neke skoro otkrivene super-Zemlje, poput Kepler-62e i Kepler-62f, lokacija u nastanjivoj zoni nije dovoljna da ih učini nastanjivim.

Doktor Lamer kaže: “Naši rezultati ukazuju da svetovi poput ove dve super-Zemlje mogu uhvatiti količinu vodonika jednaku 100 do 1000 puta veću od Zemljinih okeana, ali mnogo manji procenat toga tokom svog trajanja. Sa tako debelom atmosferom, pritisak na površini bi bio ogroman, što bi život učinilo praktično nemogućim.”

Otkrića super-Zemalja niske ili jednake gustine idu u korist ovom istraživanju. Naučnici će morati da ulože još veći napor kako bi pronašli mesta gde život može biti pronađen, postavljajući težak zadatak astronomima koji će koristiti džinovske teleskope, predviđene za korišćenje u narednoj deceniji.

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka