Našavši se krajem 2004. godine šest miliona kilometara daleko od Saturna, svemirska letelica Kasini snimila je niz od 126 fotografija u prirodnim bojama, koje su savršeno montirane - dosad najdetaljniji portret te planete.
Kasini, koji je svoje putovanje započeo 1997. godine, predstavlja jednu od najambicioznijih misija otkrivanja drugih planeta.
Kiša dolazi samo jednom u hiljadu godina, i to u pljuskovima tečnog metana. Toksična izmaglica zatamnjuje sjaj sunca u večni narandžasti sumrak. Hladnoća, 179 stepeni ispod nule, ubistveno napada. Iza maglovitog neba preti velika prstenasta planeta Saturn. Ipak, na tom velikom Saturnovom mesecu Titanu, svet je neočekivano sličan našem. "Titan je svet Petra Pana", kaže Tobajs Oven s Instituta za astronomiju Univerziteta Havaji. "Snabdeven je svim elementima potrebnim da bi se razvio u planetu poput Zemlje", govori on, "ali nikada nije imao priliku da odraste."
Gusta atmosfera ispunjena je ugljovodonikovim smogom, "kao u najgorim danima Los Anđelesa", priča Oven. Retki metanski monsuni stvaraju iznenadne reke koje prosecaju duboke kanale u Titanovim niskim brežuljcima i ulivaju se u nepreglednu peščanu ravnicu. Kao i na Zemlji, na Titanu su moguće geološke aktivnosti i vulkani – u sporim, hladnim erupcijama lavi slične mešavine polurastopljene vode i amonijaka. A što je najzanimljivije, Titanovi nežni vetrovi raznose bogatu mešavinu organskih molekula sličnih jedinjenjima koja su omogućila sirovinu za nastanak života na Zemlji.
Oven i ostali naučnici što proučavaju planete navikli su da u mašti stvaraju slike Titana. Ali, sada su ga i posetili, iako tek posredstvom daljinskog upravljača. Tokom poslednje dve i po godine, svemirska sonda zvana Kasini družila se sa Saturnovim mesecima i prstenovima promatrajući divovsku planetu. Ubrzo nakon što je stigla, letelica Kasini je lansirala drugu, manju sondu, zvanu Hajgens, koja se spustila na Titanovu površinu.
Susret sa Titanom bio je vrhunac te misije, za koju se pokazalo da je putovanje u davnu prošlost. Od egzotičnog metalnog vodonika u Saturnovom jezgru pa do sitnih sastavnih delova prstenova, na mesecima koji variraju u rasponu od čudnovate ledene Febe pa do Enkelad, iz kojeg izbijaju topli gejziri, Saturn krije rešenje zagonetke o načinu oblikovanja Sunčevog sistema pre 4,6 milijardi godina i nastanku života u njemu…
